حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ عَمَّتِهِ، أَنَّهَا سَأَلَتْ عَائِشَةَ رضى الله عنها فِي حِجْرِي يَتِيمٌ أَفَآكُلُ مِنْ مَالِهِ فَقَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مِنْ أَطْيَبِ مَا أَكَلَ الرَّجُلُ مِنْ كَسْبِهِ وَوَلَدُهُ مِنْ كَسْبِهِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Суфён Мансурдан, у Иброҳимдан, у Умора ибн Умайрдан, у унинг аммасидан хабар бердики, у Оиша розияллаҳу анҳодан сўради: Менинг тарбиямда етим бор, унинг молидан еяйми? Шунда у: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта, киши ейдиган энг покиза нарсалардан бири ўз касбидир ва унинг фарзанди ҳам унинг касбидандир» деди, деди.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ بْنِ مَيْسَرَةَ، وَعُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أُمِّهِ، عَنْ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " وَلَدُ الرَّجُلِ مِنْ كَسْبِهِ مِنْ أَطْيَبِ كَسْبِهِ فَكُلُوا مِنْ أَمْوَالِهِمْ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ حَمَّادُ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ زَادَ فِيهِ " إِذَا احْتَجْتُمْ " . وَهُوَ مُنْكَرٌ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ибн Майсара ва Усмон ибн Абу Шайба — маъно (бир) — ривоят қилдилар, улар: Бизга Муҳаммад ибн Жаъфар Шуъбадан, у ал-Ҳакамдан, у Умора ибн Умайрдан, у онасидан, у Оишадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у: «Кишининг фарзанди унинг касбидандир, энг покиза касбидандир. Бас, уларнинг молларидан енглар» деди. Абу Довуд деди: Ҳаммод ибн Абу Сулаймон унда «агар муҳтож бўлсангиз» деган сўзни қўшди. Бу мункардир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمِنْهَالِ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، حَدَّثَنَا حَبِيبٌ الْمُعَلِّمُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي مَالاً وَوَلَدًا وَإِنَّ وَالِدِي يَجْتَاحُ مَالِي . قَالَ " أَنْتَ وَمَالُكَ لِوَالِدِكَ إِنَّ أَوْلاَدَكُمْ مِنْ أَطْيَبِ كَسْبِكُمْ فَكُلُوا مِنْ كَسْبِ أَوْلاَدِكُمْ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Минҳол ривоят қилди, бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, бизга Ҳабиб ал-Муаллим Амр ибн Шуъайбдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилдики, бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: Эй Расулуллаҳ, менда мол ва бола бор, отам эса менинг молимни ўзлаштириб (еб) бормоқда, деди. У: «Сен ҳам, молинг ҳам отангникидир. Албатта, фарзандларингиз энг покиза касбингиздандир. Бас, фарзандларингизнинг касбидан енглар» деди.