Далилсиз нарса даъво қилган икки киши

Qazolik kitobi · 6 ҳадис

باب الرَّجُلَيْنِ يَدَّعِيَانِ شَيْئًا وَلَيْسَتْ لَهُمَا بَيِّنَةٌ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مِنْهَالٍ الضَّرِيرُ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ، أَنَّ رَجُلَيْنِ، ادَّعَيَا بَعِيرًا أَوْ دَابَّةً إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لَيْسَتْ لِوَاحِدٍ مِنْهُمَا بَيِّنَةٌ فَجَعَلَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَيْنَهُمَا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Минҳол аз-Зарир ривоят қилди, бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, бизга Ибн Абу Аруба ривоят қилди, у Қатодадан, у Саид ибн Абу Бурдадан, у отасидан, у бобоси Абу Мусо ал-Ашъарийдан ривоят қилдики, икки киши туя ёки улов ҳақида Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурида даъволашдилар, уларнинг ҳеч бирида далил йўқ эди. Шунда Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам уни улар иккиси ўртасида (тенг) қилдилар.

حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحِيمِ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ سَعِيدٍ، بِإِسْنَادِهِ وَمَعْنَاهُ ‏.‏

Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, бизга Абдурраҳим ибн Сулаймон ривоят қилди, у Саиддан ўз исноди ва маъноси билан ривоят қилди.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مِنْهَالٍ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، بِمَعْنَى إِسْنَادِهِ أَنَّ رَجُلَيْنِ، ادَّعَيَا بَعِيرًا عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَبَعَثَ كُلُّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا شَاهِدَيْنِ فَقَسَمَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَيْنَهُمَا نِصْفَيْنِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Ҳажжож ибн Минҳол ривоят қилди, бизга Ҳаммом ривоят қилди, у Қатодадан унинг исноди маъноси билан ривоят қилдики, икки киши Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида бир туя ҳақида даъволашдилар. Уларнинг ҳар бири иккитадан гувоҳ келтирди. Шунда Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам уни улар иккиси ўртасида икки тенг бўлакка тақсимладилар.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مِنْهَالٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ خِلاَسٍ، عَنْ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَجُلَيْنِ، اخْتَصَمَا فِي مَتَاعٍ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لَيْسَ لِوَاحِدٍ مِنْهُمَا بَيِّنَةٌ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ اسْتَهِمَا عَلَى الْيَمِينِ مَا كَانَ أَحَبَّا ذَلِكَ أَوْ كَرِهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Минҳол ривоят қилди, бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, бизга Ибн Абу Аруба ривоят қилди, у Қатодадан, у Хилосдан, у Абу Рофиъдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, икки киши бир мол ҳақида Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурида даъволашдилар, уларнинг ҳеч бирида далил йўқ эди. Шунда Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Буни ёқтирсаларингизми ёки ёқтирмасаларингизми, қасам (ким ичиши) борасида қуръа ташланглар», дедилар.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، وَسَلَمَةُ بْنُ شَبِيبٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، - قَالَ أَحْمَدُ قَالَ - حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا كَرِهَ الاِثْنَانِ الْيَمِينَ أَوِ اسْتَحَبَّاهَا فَلْيَسْتَهِمَا عَلَيْهَا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ سَلَمَةُ قَالَ أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ وَقَالَ إِذَا أُكْرِهَ الاِثْنَانِ عَلَى الْيَمِينِ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ва Салама ибн Шабиб ривоят қилдилар, улар: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди — Аҳмад: «деди» деди — бизга Маъмар ривоят қилди, у Ҳаммом ибн Мунаббиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди, у зот дедилар: «Агар икки киши қасамни ёқтирмаса ёки уни ёқтирса, унинг устида қуръа ташласинлар.» Салама деди: бизга Маъмар хабар берди ва: «Агар икки киши қасамга мажбур қилинса», деди.

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، بِإِسْنَادِ ابْنِ مِنْهَالٍ مِثْلَهُ قَالَ فِي دَابَّةٍ وَلَيْسَ لَهُمَا بَيِّنَةٌ فَأَمَرَهُمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَسْتَهِمَا عَلَى الْيَمِينِ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Холид ибнул-Ҳорис ривоят қилди, у Саид ибн Абу Арубадан, Ибн Минҳолнинг исноди мисли билан ривоят қилди. У «улов ҳақида» деди ва: уларда далил йўқ эди, шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга қасам (ким ичиши) борасида қуръа ташлашни буюрдилар, деди.