حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، وَابْنُ السَّرْحِ، - قَالَ أَحْمَدُ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، وَقَالَ ابْنُ السَّرْحِ، - أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى، عَنْ يُوسُفَ بْنِ مُحَمَّدٍ، - وَقَالَ ابْنُ صَالِحٍ مُحَمَّدِ بْنِ يُوسُفَ بْنِ ثَابِتِ بْنِ قَيْسِ بْنِ شَمَّاسٍ - عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ دَخَلَ عَلَى ثَابِتِ بْنِ قَيْسٍ - قَالَ أَحْمَدُ - وَهُوَ مَرِيضٌ فَقَالَ " اكْشِفِ الْبَاسَ رَبَّ النَّاسِ " . عَنْ ثَابِتِ بْنِ قَيْسٍ ثُمَّ أَخَذَ تُرَابًا مِنْ بَطْحَانَ فَجَعَلَهُ فِي قَدَحٍ ثُمَّ نَفَثَ عَلَيْهِ بِمَاءٍ وَصَبَّهُ عَلَيْهِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ ابْنُ السَّرْحِ يُوسُفُ بْنُ مُحَمَّدٍ وَهُوَ الصَّوَابُ .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ва Ибн Сарҳ ривоят қилди — Аҳмад деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, Ибн Сарҳ эса деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди — бизга Довуд ибн Абдураҳмон Амр ибн Яҳёдан, у Юсуф ибн Муҳаммаддан — Ибн Солиҳ эса: Муҳаммад ибн Юсуф ибн Собит ибн Қайс ибн Шаммос деди — у отасидан, у бобосидан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ Собит ибн Қайснинг олдига кирдилар — Аҳмад деди: у касал эди — ва: «Экшифил-басе Роббан-нос — балони кўтар, эй инсонлар Роббиси», дедилар, Собит ибн Қайс ҳақида. Сўнгра Батҳондан бир тупроқ олиб, уни қадаҳга солдилар, сўнг унга сув билан туфладилар ва уни унга қуйдилар. Абу Довуд деди: Ибн Сарҳ «Юсуф ибн Муҳаммад» деди, ва шу тўғридир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي مُعَاوِيَةُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَوْفِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كُنَّا نَرْقِي فِي الْجَاهِلِيَّةِ فَقُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ تَرَى فِي ذَلِكَ فَقَالَ " اعْرِضُوا عَلَىَّ رُقَاكُمْ لاَ بَأْسَ بِالرُّقَى مَا لَمْ تَكُنْ شِرْكًا " .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Муовия Абдураҳмон ибн Жубайрдан, у отасидан, у Авф ибн Моликдан хабар берди. У деди: «Биз жоҳилиятда руқя қилар эдик, шунинг учун: ‹Эй Расулуллаҳ, бу ҳақда нима дейсиз?› дедик. Шунда у: ‹Руқяларингизни менга кўрсатинглар. Ширк бўлмаса, руқяларда зарар йўқ›, дедилар.»
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مَهْدِيٍّ الْمِصِّيصِيُّ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ صَالِحِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ سُلَيْمَانَ بْنِ أَبِي حَثْمَةَ، عَنِ الشِّفَاءِ بِنْتِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَتْ دَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا عِنْدَ حَفْصَةَ فَقَالَ لِي " أَلاَ تُعَلِّمِينَ هَذِهِ رُقْيَةَ النَّمْلَةِ كَمَا عَلَّمْتِيهَا الْكِتَابَةَ " .
Бизга Иброҳийм ибн Маҳдий Мисийсий ривоят қилди, бизга Алий ибн Мушир Абдулазиз ибн Умар ибн Абдулазиздан, у Солиҳ ибн Кайсондан, у Абу Бакр ибн Сулаймон ибн Абу Ҳасмадан, у Шифў бинти Абдуллаҳдан ривоят қилди. У деди: «Мен Ҳафсанинг ҳузурида эдим, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам олдимга кириб, менга: ‹Бунга ёзишни ўргатганинг каби намла (яра) руқясини ҳам ўргатмайсанми?› дедилар.»
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ حَكِيمٍ، حَدَّثَتْنِي جَدَّتِي الرَّبَابُ، قَالَتْ سَمِعْتُ سَهْلَ بْنَ حُنَيْفٍ، يَقُولُ مَرَرْنَا بِسَيْلٍ فَدَخَلْتُ فَاغْتَسَلْتُ فِيهِ فَخَرَجْتُ مَحْمُومًا فَنُمِيَ ذَلِكَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مُرُوا أَبَا ثَابِتٍ يَتَعَوَّذْ " . قَالَتْ فَقُلْتُ يَا سَيِّدِي وَالرُّقَى صَالِحَةٌ فَقَالَ " لاَ رُقْيَةَ إِلاَّ فِي نَفْسٍ أَوْ حُمَةٍ أَوْ لَدْغَةٍ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ الْحُمَةُ مِنَ الْحَيَّاتِ وَمَا يَلْسَعُ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид ибн Зиёд ривоят қилди, бизга Усмон ибн Ҳакийм ривоят қилди, менга бувим Робоб ривоят қилди. У деди: «Мен Саҳл ибн Ҳунайфнинг шундай деганларини эшитдим: ‹Биз бир сел суви ёнидан ўтдик, мен унга кириб ғусл қилдим, сўнг иситма билан чиқдим. Бу Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга етказилди. Шунда у: ‹Абу Собитга буюринглар, паноҳ тиласин (таъаввуз қилсин)›, дедилар.› (Робоб) деди: Мен: ‹Эй саидим, руқялар яхшими?› дедим. У: ‹Руқя фақат нафсдан (кўз тегишидан) ёки заҳарли чақишдан ёки тишлашдан (қилинади)›, дедилар.» Абу Довуд деди: Ҳума — илонлардан ва чақадиган нарсалардандир.
حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، ح وَحَدَّثَنَا الْعَبَّاسُ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنِ الْعَبَّاسِ بْنِ ذَرِيحٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، - قَالَ الْعَبَّاسُ - عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ رُقْيَةَ إِلاَّ مِنْ عَيْنٍ أَوْ حُمَةٍ أَوْ دَمٍ يَرْقَأُ " . لَمْ يَذْكُرِ الْعَبَّاسُ الْعَيْنَ وَهَذَا لَفْظُ سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ .
Бизга Сулаймон ибн Довуд ривоят қилди, бизга Шарийк ривоят қилди. (ҳ) Бизга Аббос Анбарий ҳам ривоят қилди, бизга Язийд ибн Ҳорун ривоят қилди, бизга Шарийк хабар берди, у Аббос ибн Зарийҳдан, у Шаъбийдан — Аббос: Анасдан деди — у деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Руқя фақат кўз тегишидан ёки заҳарли чақишдан ёки тўхтамайдиган қондан (қилинади)›, дедилар.» Аббос кўзни зикр қилмади, бу Сулаймон ибн Довуднинг лафзидир.