حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، يَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم " الْفِطْرَةُ خَمْسٌ أَوْ خَمْسٌ مِنَ الْفِطْرَةِ الْخِتَانُ وَالاِسْتِحْدَادُ وَنَتْفُ الإِبْطِ وَتَقْلِيمُ الأَظْفَارِ وَقَصُّ الشَّارِبِ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Суфён аз-Зуҳрийдан, у Саъиддан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилиб, уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга етказади: «Фитрат (табиий одат) бештадир ёки фитратдан бешта: хатна қилиш, қовни қириш (остидаги тукни тозалаш), қўлтиқ тукини юлиш, тирноқларни олиш ва мўйловни қирқиш».
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ نَافِعٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِإِحْفَاءِ الشَّوَارِبِ وَإِعْفَاءِ اللِّحَى .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ал-Қаънабий Моликдан, у Абу Бакр ибн Нофиъдан, у отасидан, у Абдуллаҳ ибн Умардан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мўйловларни қисқартиришга (қирқишга) ва соқолларни қўйиб юборишга (узайтиришга) буюрдилар.
حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا صَدَقَةُ الدَّقِيقِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو عِمْرَانَ الْجَوْنِيُّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ وَقَّتَ لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَلْقَ الْعَانَةِ وَتَقْلِيمَ الأَظْفَارِ وَقَصَّ الشَّارِبِ وَنَتْفَ الإِبْطِ أَرْبَعِينَ يَوْمًا مَرَّةً . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ عَنْ أَبِي عِمْرَانَ عَنْ أَنَسٍ لَمْ يَذْكُرِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ وُقِّتَ لَنَا وَهَذَا أَصَحُّ .
Бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Садақа ад-Дақиқий ривоят қилди, бизга Абу Имрон ал-Жавний ривоят қилди, Анас ибн Моликдан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга аврат сочини олиш, тирноқларни қирқиш, мўйловни қисқартириш ва қўлтиқ жунларини юлишни қирқ кунда бир марта деб белгилаб бердилар. Абу Довуд деди: Буни Жаъфар ибн Сулаймон Абу Имрондан, у Анасдан ривоят қилган, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни зикр қилмаган, у: «Бизга белгилаб берилди» деган, ва бу саҳиҳроқдир.
حَدَّثَنَا ابْنُ نُفَيْلٍ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، قَرَأْتُ عَلَى عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ وَقَرَأَهُ عَبْدُ الْمَلِكِ عَلَى أَبِي الزُّبَيْرِ وَرَوَاهُ أَبُو الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كُنَّا نُعْفِي السِّبَالَ إِلاَّ فِي حَجٍّ أَوْ عُمْرَةٍ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ الاِسْتِحْدَادُ حَلْقُ الْعَانَةِ .
Бизга ибн Нуфайл ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, мен Абдулмалик ибн Абу Сулаймонга ўқиб бердим, Абдулмалик эса уни Абуз-Зубайрга ўқиб берган, ва Абуз-Зубайр уни Жобирдан ривоят қилган, у деди: Биз мўйловни фақат ҳаж ёки умрадагина узун қолдирар эдик. Абу Довуд деди: «Истиҳдод» аврат сочини олишдир.