حَدَّثَنَا ابْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، ح حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ أَبِي سُفْيَانَ، أَنَّ عَمْرَو بْنَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ صَفْوَانَ، أَخْبَرَهُ عَنْ كَلَدَةَ بْنِ حَنْبَلٍ، أَنَّ صَفْوَانَ بْنَ أُمَيَّةَ، بَعَثَهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِلَبَنٍ وَجِدَايَةٍ وَضَغَابِيسَ - وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِأَعْلَى مَكَّةَ - فَدَخَلْتُ وَلَمْ أُسَلِّمْ فَقَالَ " ارْجِعْ فَقُلِ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ " . وَذَاكَ بَعْدَ مَا أَسْلَمَ صَفْوَانُ بْنُ أُمَيَّةَ . قَالَ عَمْرٌو وَأَخْبَرَنِي ابْنُ صَفْوَانَ بِهَذَا أَجْمَعَ عَنْ كَلَدَةَ بْنِ حَنْبَلٍ وَلَمْ يَقُلْ سَمِعْتُهُ مِنْهُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ يَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ أُمَيَّةُ بْنُ صَفْوَانَ وَلَمْ يَقُلْ سَمِعْتُهُ مِنْ كَلَدَةَ بْنِ حَنْبَلٍ وَقَالَ يَحْيَى أَيْضًا عَمْرُو بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ صَفْوَانَ أَخْبَرَهُ أَنَّ كَلَدَةَ بْنَ الْحَنْبَلِ أَخْبَرَهُ .
Бизга Ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абу Осим ривоят қилди, бизга Ибн Журайж ривоят қилди; (ҳ) бизга Яҳё ибн Ҳабиб ривоят қилди, бизга Равҳ ривоят қилди, у Ибн Журайждан; у деди: менга Амр ибн Абу Суфён хабар бердики, Амр ибн Абдуллаҳ ибн Сафвон унга Калада ибн Ҳанбалдан хабар беришича: Сафвон ибн Умайя уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига сут, эчки боласи ва янги бодринг билан жўнатди — Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Макканинг юқори қисмида эди. «Мен кирдим, салом бермадим. Шунда у: ‹Қайтиб бор ва ‹Ассалому алайкумъ дегин›, деди.» Бу Сафвон ибн Умайя Ислом қабул қилганидан кейин бўлган эди. Амр деди: менга Ибн Сафвон ҳам буларнинг ҳаммасини Калада ибн Ҳанбалдан хабар берди, лекин у «уни ундан эшитдим» демади. Абу Довуд деди: Яҳё ибн Ҳабиб «Умайя ибн Сафвон» деди ва «уни Калада ибн Ҳанбалдан эшитдим» демади. Яҳё яна «Амр ибн Абдуллаҳ ибн Сафвон унга хабар бердики, Калада ибн ал-Ҳанбал унга хабар берди» деди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ رِبْعِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا رَجُلٌ، مِنْ بَنِي عَامِرٍ أَنَّهُ اسْتَأْذَنَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ فِي بَيْتٍ فَقَالَ أَلِجُ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لِخَادِمِهِ " اخْرُجْ إِلَى هَذَا فَعَلِّمْهُ الاِسْتِئْذَانَ فَقُلْ لَهُ قُلِ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ أَأَدْخُلُ " . فَسَمِعَهُ الرَّجُلُ فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ أَأَدْخُلُ فَأَذِنَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَدَخَلَ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абул Аҳвас ривоят қилди, у Мансурдан, у Рибъийдан; у деди: бизга Бани Омир қабиласидан бир киши ривоят қилдики, у Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уйдалигида ҳузурига киришга изн сўради ва: «Кирайми?» деди. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам хизматкорига: «Мана шу кишининг олдига чиқиб, унга изн сўрашни ўргат ва унга: ‹Ассалому алайкум, кирайми?› дегин, деб айт», деди. Ҳалиги киши буни эшитиб қолди-да: «Ассалому алайкум, кирайми?» деди. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга изн берди ва у кирди.
حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ رِبْعِيِّ بْنِ حِرَاشٍ، قَالَ حُدِّثْتُ أَنَّ رَجُلاً مِنْ بَنِي عَامِرٍ اسْتَأْذَنَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمَعْنَاهُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَكَذَلِكَ حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ عَنْ مَنْصُورٍ عَنْ رِبْعِيٍّ وَلَمْ يَقُلْ عَنْ رَجُلٍ مِنْ بَنِي عَامِرٍ .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий ривоят қилди, у Абул Аҳвасдан, у Мансурдан, у Рибъий ибн Ҳирошдан; у деди: менга ривоят қилинишича, Бани Омир қабиласидан бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига изн сўради — шу маънода. Абу Довуд деди: шу тариқа бизга Мусаддад ҳам ривоят қилди, бизга Абу Авона Мансурдан, у Рибъийдан ривоят қилди ва «Бани Омирдан бир кишидан» демади.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ رِبْعِيٍّ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ بَنِي عَامِرٍ أَنَّهُ اسْتَأْذَنَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمَعْنَاهُ . قَالَ فَسَمِعْتُهُ فَقُلْتُ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ أَأَدْخُلُ
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Мансурдан, у Рибъийдан, у Бани Омир қабиласидан бир кишидан ривоят қилишича: у Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига изн сўради — шу маънода. У деди: «Мен буни эшитдим-да: ‹Ассалому алайкум, кирайми?› дедим.»