حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ رِبْعِيِّ بْنِ حِرَاشٍ، قَالَ حُدِّثْتُ أَنَّ رَجُلاً مِنْ بَنِي عَامِرٍ اسْتَأْذَنَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمَعْنَاهُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَكَذَلِكَ حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ عَنْ مَنْصُورٍ عَنْ رِبْعِيٍّ وَلَمْ يَقُلْ عَنْ رَجُلٍ مِنْ بَنِي عَامِرٍ .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий ривоят қилди, у Абул Аҳвасдан, у Мансурдан, у Рибъий ибн Ҳирошдан; у деди: менга ривоят қилинишича, Бани Омир қабиласидан бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига изн сўради — шу маънода. Абу Довуд деди: шу тариқа бизга Мусаддад ҳам ривоят қилди, бизга Абу Авона Мансурдан, у Рибъийдан ривоят қилди ва «Бани Омирдан бир кишидан» демади.