حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنِ ابْنِ عُبَيْدٍ، عَنِ ابْنِ مَعْقِلٍ، عَنْ رَجُلَيْنِ، مِنْ مُزَيْنَةَ أَحَدُهُمَا عَنِ الآخَرِ، أَحَدُهُمَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرِو بْنِ عُوَيْمٍ وَالآخَرُ غَالِبُ بْنُ الأَبْجَرِ . قَالَ مِسْعَرٌ أَرَى غَالِبًا الَّذِي أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بِهَذَا الْحَدِيثِ .
Бизга Муҳаммад ибн Сулаймон ривоят қилди, бизга Абу Нуайм Мисъардан, у ибн Убайддан, у ибн Маъқилдан, у Музайнадан бўлган икки кишидан — бири иккинчисидан, бири Абдуллаҳ ибн Амр ибн Увайм ва иккинчиси Ғолиб ибн ал-Абжар — ривоят қилди. Мисъар деди: Мен ўйлайманки, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига бу ҳадис билан келган Ғолибдир.