حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، أَخْبَرَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ حُبْشِيٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ قَطَعَ سِدْرَةً صَوَّبَ اللَّهُ رَأْسَهُ فِي النَّارِ " . سُئِلَ أَبُو دَاوُدَ عَنْ مَعْنَى هَذَا الْحَدِيثِ فَقَالَ هَذَا الْحَدِيثُ مُخْتَصَرٌ يَعْنِي مَنْ قَطَعَ سِدْرَةً فِي فَلاَةٍ يَسْتَظِلُّ بِهَا ابْنُ السَّبِيلِ وَالْبَهَائِمُ عَبَثًا وَظُلْمًا بِغَيْرِ حَقٍّ يَكُونُ لَهُ فِيهَا صَوَّبَ اللَّهُ رَأْسَهُ فِي النَّارِ .
Бизга Наср ибн Алий ривоят қилди: Бизга Абу Усома хабар берди: У Ибн Журайждан, у Усмон ибн Абу Сулаймондан, у Саъид ибн Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у Абдуллаҳ ибн Ҳубшийдан (ривоят қилди). У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким сидр дарахтини кесса, Аллаҳ унинг бошини дўзахга тиқади» дедилар. Абу Довуддан бу ҳадиснинг маъноси ҳақида сўралганда, у айтди: Бу ҳадис қисқартирилган, яъни: Ким чўлда йўловчи ва ҳайвонлар сояланадиган сидр дарахтини беҳуда ва зулм билан, унда ҳеч қандай ҳаққи бўлмаган ҳолда кесса, Аллаҳ унинг бошини дўзахга тиқади.
حَدَّثَنَا مَخْلَدُ بْنُ خَالِدٍ، وَسَلَمَةُ، - يَعْنِي ابْنَ شَبِيبٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ ثَقِيفٍ عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، يَرْفَعُ الْحَدِيثَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ .
Бизга Махлад ибн Холид ва Салама — яъни ибн Шабиб — ривоят қилиб айтдилар: Бизга Абдурраззоқ ривоят қилди: Бизга Маъмар хабар берди: У Усмон ибн Абу Сулаймондан, у Сақиф (қабиласидан) бўлган бир кишидан, у Урва ибн Зубайрдан, ҳадисни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга марфуъ (етказилган) ҳолда шунга ўхшаш ривоят қилди.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ بْنِ مَيْسَرَةَ، وَحُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، قَالاَ حَدَّثَنَا حَسَّانُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ سَأَلْتُ هِشَامَ بْنَ عُرْوَةَ عَنْ قَطْعِ السِّدْرِ، وَهُوَ مُسْتَنِدٌ إِلَى قَصْرِ عُرْوَةَ فَقَالَ أَتَرَى هَذِهِ الأَبْوَابَ وَالْمَصَارِيعَ إِنَّمَا هِيَ مِنْ سِدْرِ عُرْوَةَ كَانَ عُرْوَةُ يَقْطَعُهُ مِنْ أَرْضِهِ وَقَالَ لاَ بَأْسَ بِهِ . زَادَ حُمَيْدٌ فَقَالَ هِيَ يَا عِرَاقِيُّ جِئْتَنِي بِبِدْعَةٍ قَالَ قُلْتُ إِنَّمَا الْبِدْعَةُ مِنْ قِبَلِكُمْ سَمِعْتُ مَنْ يَقُولُ بِمَكَّةَ لَعَنَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَنْ قَطَعَ السِّدْرَ . ثُمَّ سَاقَ مَعْنَاهُ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ибн Майсара ва Ҳумайд ибн Масъада ривоят қилиб айтдилар: Бизга Ҳассон ибн Иброҳим ривоят қилиб айтди: Мен Ҳишом ибн Урвадан сидр дарахтини кесиш ҳақида сўрадим — у Урванинг қасрига суяниб турган эди. Шунда у: ‹Бу эшиклар ва тавақаларни кўряпсанми? Буларнинг ҳаммаси Урванинг сидр дарахтидандир. Урва уни ўз еридан кесар ва: ‹Бунда ҳеч қандай зарар йўқ› дер эди› деди. Ҳумайд қўшимча қилди: У: ‹Эй ироқлик, сен менга бидъат олиб келдинг-а!› деди. (Ҳассон) айтди: Мен: ‹Аксинча, бидъат сизлар томондан, мен Маккада кимдир: ‹Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сидр дарахтини кесган кишини лаънатлаганлар› деганини эшитдим› дедим. Сўнг (Ҳумайд) шу маънони келтирди.