Чумолиларни ўлдириш

Odob kitobi · 4 ҳадис

باب فِي قَتْلِ الذَّرِّ

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنِ الْمُغِيرَةِ، - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ - عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ نَزَلَ نَبِيٌّ مِنَ الأَنْبِيَاءِ تَحْتَ شَجَرَةٍ فَلَدَغَتْهُ نَمْلَةٌ فَأَمَرَ بِجَهَازِهِ فَأُخْرِجَ مِنْ تَحْتِهَا ثُمَّ أَمَرَ بِهَا فَأُحْرِقَتْ فَأَوْحَى اللَّهُ إِلَيْهِ فَهَلاَّ نَمْلَةً وَاحِدَةً ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид, Муғийрадан — яъни Ибн Абдурраҳмондан — у Абу Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан сўзлаб бердики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Пайғамбарлардан бир пайғамбар бир дарахт тагига тушди. Шунда уни бир чумоли чақди. У юк-асбобларини буюрди, улар дарахт тагидан чиқарилди. Сўнг у (чумолилар уяси) ҳақида буюрди, у ёндирилди. Шунда Аллаҳ унга ваҳий юборди: ‹Нега битта чумолини эмас (фақат ўшани жазоламадинг)?›», деди.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَسَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ نَمْلَةً قَرَصَتْ نَبِيًّا مِنَ الأَنْبِيَاءِ فَأَمَرَ بِقَرْيَةِ النَّمْلِ فَأُحْرِقَتْ فَأَوْحَى اللَّهُ إِلَيْهِ فِي أَنْ قَرَصَتْكَ نَمْلَةٌ أَهْلَكْتَ أُمَّةً مِنَ الأُمَمِ تُسَبِّحُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ҳадис айтди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ҳадис айтди, менга Юнус хабар берди, у Ибн Шиҳобдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан ва Саид ибн Мусайябдан, улар Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди: «Бир чумоли пайғамбарлардан бирини чақиб олди. У чумолилар уясини (ёқишга) буюрди ва у ёқиб юборилди. Шунда Аллаҳ унга ваҳий юборди: Сени битта чумоли чаққани учун, умматлардан бири бўлган, (Аллаҳни) тасбеҳ айтиб турган бир умматни ҳалок қилдингми?!»

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْ قَتْلِ أَرْبَعٍ مِنَ الدَّوَابِّ النَّمْلَةُ وَالنَّحْلَةُ وَالْهُدْهُدُ وَالصُّرَدُ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ҳадис айтди, бизга Абдурраззоқ ҳадис айтди, бизга Маъмар ҳадис айтди, у Зуҳрийдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утбадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам жонзотлардан тўрттасини ўлдиришдан қайтардилар: чумоли, асалари, сассиқпопушак (ҳудҳуд) ва сурад (қуши).

حَدَّثَنَا أَبُو صَالِحٍ، مَحْبُوبُ بْنُ مُوسَى أَخْبَرَنَا أَبُو إِسْحَاقَ الْفَزَارِيُّ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ الشَّيْبَانِيِّ، عَنِ ابْنِ سَعْدٍ، - قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَهُوَ الْحَسَنُ بْنُ سَعْدٍ - عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَانْطَلَقَ لِحَاجَتِهِ فَرَأَيْنَا حُمَّرَةً مَعَهَا فَرْخَانِ فَأَخَذْنَا فَرْخَيْهَا فَجَاءَتِ الْحُمَّرَةُ فَجَعَلَتْ تُعَرِّشُ فَجَاءَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏"‏ مَنْ فَجَعَ هَذِهِ بِوَلَدِهَا رُدُّوا وَلَدَهَا إِلَيْهَا ‏"‏ ‏.‏ وَرَأَى قَرْيَةَ نَمْلٍ قَدْ حَرَّقْنَاهَا فَقَالَ ‏"‏ مَنْ حَرَّقَ هَذِهِ ‏"‏ ‏.‏ قُلْنَا نَحْنُ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ إِنَّهُ لاَ يَنْبَغِي أَنْ يُعَذِّبَ بِالنَّارِ إِلاَّ رَبُّ النَّارِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абу Солиҳ Маҳбуб ибн Мусо ҳадис айтди, бизга Абу Ишоқ ал-Фазорий хабар берди, у Абу Ишоқ аш-Шайбонийдан, у Ибн Саъддан — Абу Довуд айтди: у Ҳасан ибн Саъддир — у Абдурраҳмон ибн Абдуллаҳдан, у отасидан ривоят қилди. У айтди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга сафарда эдик. У ҳожатлари учун (четга) кетдилар. Биз иккита боласи бор бир қуш (ҳумра) кўрдик ва унинг икки боласини олиб қўйдик. Шунда ҳумра келиб, қанотларини қоқиб айлана бошлади. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам келиб айтдилар: «Буни боласи билан ким шу ҳолатга солди? Боласини унга қайтаринглар.» Яна биз ёқиб юборган чумолилар уясини кўрдилар ва айтдилар: «Буни ким ёқди?» Биз: «Биз», дедик. Айтдилар: «Олов билан азоблаш фақат оловнинг Роббига (Аллаҳга) лойиқдир.»