حَدَّثَنَا أَبُو صَالِحٍ، مَحْبُوبُ بْنُ مُوسَى أَخْبَرَنَا أَبُو إِسْحَاقَ الْفَزَارِيُّ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ الشَّيْبَانِيِّ، عَنِ ابْنِ سَعْدٍ، - قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَهُوَ الْحَسَنُ بْنُ سَعْدٍ - عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَانْطَلَقَ لِحَاجَتِهِ فَرَأَيْنَا حُمَّرَةً مَعَهَا فَرْخَانِ فَأَخَذْنَا فَرْخَيْهَا فَجَاءَتِ الْحُمَّرَةُ فَجَعَلَتْ تُعَرِّشُ فَجَاءَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَنْ فَجَعَ هَذِهِ بِوَلَدِهَا رُدُّوا وَلَدَهَا إِلَيْهَا " . وَرَأَى قَرْيَةَ نَمْلٍ قَدْ حَرَّقْنَاهَا فَقَالَ " مَنْ حَرَّقَ هَذِهِ " . قُلْنَا نَحْنُ . قَالَ " إِنَّهُ لاَ يَنْبَغِي أَنْ يُعَذِّبَ بِالنَّارِ إِلاَّ رَبُّ النَّارِ " .
Бизга Абу Солиҳ Маҳбуб ибн Мусо ҳадис айтди, бизга Абу Ишоқ ал-Фазорий хабар берди, у Абу Ишоқ аш-Шайбонийдан, у Ибн Саъддан — Абу Довуд айтди: у Ҳасан ибн Саъддир — у Абдурраҳмон ибн Абдуллаҳдан, у отасидан ривоят қилди. У айтди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга сафарда эдик. У ҳожатлари учун (четга) кетдилар. Биз иккита боласи бор бир қуш (ҳумра) кўрдик ва унинг икки боласини олиб қўйдик. Шунда ҳумра келиб, қанотларини қоқиб айлана бошлади. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам келиб айтдилар: «Буни боласи билан ким шу ҳолатга солди? Боласини унга қайтаринглар.» Яна биз ёқиб юборган чумолилар уясини кўрдилар ва айтдилар: «Буни ким ёқди?» Биз: «Биз», дедик. Айтдилар: «Олов билан азоблаш фақат оловнинг Роббига (Аллаҳга) лойиқдир.»