Ғазаб пайтида айтиладиган дуо

Odob kitobi · 5 ҳадис

باب مَا يُقَالُ عِنْدَ الْغَضَبِ

حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ عَبْدِ الْحَمِيدِ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، قَالَ اسْتَبَّ رَجُلاَنِ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَغَضِبَ أَحَدُهُمَا غَضَبًا شَدِيدًا حَتَّى خُيِّلَ إِلَىَّ أَنَّ أَنْفَهُ يَتَمَزَّعُ مِنْ شِدَّةِ غَضَبِهِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنِّي لأَعْلَمُ كَلِمَةً لَوْ قَالَهَا لَذَهَبَ عَنْهُ مَا يَجِدُهُ مِنَ الْغَضَبِ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ مَا هِيَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ ‏"‏ يَقُولُ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الشَّيْطَانِ الرَّجِيمِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَجَعَلَ مُعَاذٌ يَأْمُرُهُ فَأَبَى وَمَحِكَ وَجَعَلَ يَزْدَادُ غَضَبًا ‏.‏

Бизга Юсуф ибн Мусо ривоят қилди, бизга Жарир ибн Абдулҳамид, Абдулмалик ибн Умайрдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайладан, у Муоз ибн Жабалдан ривоят қилди, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурида икки киши бир-бирини сўкишди. Улардан бири шундай қаттиқ ғазабландики, ҳатто менга унинг бурни ғазабининг қаттиқлигидан тилка-тилка бўлаётгандек туюлди. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Мен шундай бир сўзни биламанки, агар уни айтса, ундаги ғазаб кетади». (Бир киши): «У нима, эй Расулуллаҳ?» деди. У: «‹Аллаҳумма, мен Сендан қувилган шайтондан паноҳ сўрайман› (Аъузу биллаҳи минаш-шайтонир-рожийм)ни айтади» деди. (Ровий) деди: Бас, Муоз унга (шуни айтишни) буюра бошлади, лекин у бош тортиб, қайсарлик қилди ва ғазаби орта бошлади.

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ صُرَدَ، قَالَ اسْتَبَّ رَجُلاَنِ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَجَعَلَ أَحَدُهُمَا تَحْمَرُّ عَيْنَاهُ وَتَنْتَفِخُ أَوْدَاجُهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنِّي لأَعْرِفُ كَلِمَةً لَوْ قَالَهَا هَذَا لَذَهَبَ عَنْهُ الَّذِي يَجِدُ أَعُوذُ بِاللَّهِ مِنَ الشَّيْطَانِ الرَّجِيمِ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ الرَّجُلُ هَلْ تَرَى بِي مِنْ جُنُونٍ

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абу Муовия, аъмашдан, у Адий ибн Собитдан, у Сулаймон ибн Сураддан ривоят қилди, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурида икки киши бир-бирини сўкишди. Улардан бирининг кўзлари қизара ва бўйин томирлари шиша бошлади. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Мен шундай бир сўзни биламанки, агар бу (киши) уни айтса, ундаги (ғазаб) кетади: ‹Аъузу биллаҳи минаш-шайтонир-рожийм›». Шунда у киши: «Сен менда жиннилик борми деб кўряпсанми?» деди.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ أَبِي هِنْدٍ، عَنْ أَبِي حَرْبِ بْنِ الأَسْوَدِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَنَا ‏ "‏ إِذَا غَضِبَ أَحَدُكُمْ وَهُوَ قَائِمٌ فَلْيَجْلِسْ فَإِنْ ذَهَبَ عَنْهُ الْغَضَبُ وَإِلاَّ فَلْيَضْطَجِعْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, бизга Довуд ибн Абу Ҳинд, Абу Ҳарб ибн ал-Асваддан, у Абу Заррдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга деди: «Қачон бирингиз тик турган ҳолда ғазабланса, ўтирсин. Агар ғазаб ундан кетса (яхши), акс ҳолда ёнбошлаб ётсин».

حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ بَقِيَّةَ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ دَاوُدَ، عَنْ بَكْرٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ أَبَا ذَرٍّ بِهَذَا الْحَدِيثِ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَهَذَا أَصَحُّ الْحَدِيثَيْنِ ‏.‏

Бизга Ваҳб ибн Бақийя ривоят қилди, у Холиддан, у Довуддан, у Бакрдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Абу Заррни шу ҳадис билан (жўнатди). Абу Довуд деди: Бу икки ҳадиснинг кўпроқ саҳиҳроғидир.

حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ خَلَفٍ، وَالْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو وَائِلٍ الْقَاصُّ، قَالَ دَخَلْنَا عَلَى عُرْوَةَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ السَّعْدِيِّ فَكَلَّمَهُ رَجُلٌ فَأَغْضَبَهُ فَقَامَ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ رَجَعَ وَقَدْ تَوَضَّأَ فَقَالَ حَدَّثَنِي أَبِي عَنْ جَدِّي عَطِيَّةَ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ الْغَضَبَ مِنَ الشَّيْطَانِ وَإِنَّ الشَّيْطَانَ خُلِقَ مِنَ النَّارِ وَإِنَّمَا تُطْفَأُ النَّارُ بِالْمَاءِ فَإِذَا غَضِبَ أَحَدُكُمْ فَلْيَتَوَضَّأْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Бакр ибн Халаф ва Ҳасан ибн Али — маъно бир хил — иккови ривоят қилиб деди: бизга Иброҳим ибн Холид ривоят қилди, бизга Абу Воил ал-Қосс ривоят қилди, у деди: Биз Урва ибн Муҳаммад ибн ас-Саъдий олдига кирдик. Бир киши унга гапириб, уни ғазаблантирди. Шунда у туриб таҳорат олди, сўнг таҳорат олган ҳолда қайтиб келди ва деди: менга отам, бобоси Атиядан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Албатта ғазаб шайтондандир ва албатта шайтон оловдан яратилгандир. Олов эса фақат сув билан ўчирилади. Бас, қачон бирингиз ғазабланса, таҳорат олсин».