حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، وَسُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ الْعَتَكِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ رَاشِدٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، - قَالَ مُسَدَّدٌ عَنْ ثَعْلَبَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي صُعَيْرٍ، - عَنْ أَبِيهِ، - وَقَالَ سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ ثَعْلَبَةَ أَوْ ثَعْلَبَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي صُعَيْرٍ عَنْ أَبِيهِ، - قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " صَاعٌ مِنْ بُرٍّ أَوْ قَمْحٍ عَلَى كُلِّ اثْنَيْنِ صَغِيرٍ أَوْ كَبِيرٍ حُرٍّ أَوْ عَبْدٍ ذَكَرٍ أَوْ أُنْثَى أَمَّا غَنِيُّكُمْ فَيُزَكِّيهِ اللَّهُ وَأَمَّا فَقِيرُكُمْ فَيَرُدُّ اللَّهُ عَلَيْهِ أَكْثَرَ مِمَّا أَعْطَاهُ " . زَادَ سُلَيْمَانُ فِي حَدِيثِهِ غَنِيٍّ أَوْ فَقِيرٍ .
Бизга Мусаддад ва Сулаймон ибн Довуд ал-Атакий ривоят қилди. Улар иккаласи деди: Бизга Ҳаммод ибн Зайд ан-Нуъмон ибн Рошиддан, у аз-Зуҳрийдан — Мусаддад: «Саълаба ибн Абдуллаҳ ибн Абу Суъайрдан, у отасидан» деди; Сулаймон ибн Довуд: «Абдуллаҳ ибн Саълаба ёки Саълаба ибн Абдуллаҳ ибн Абу Суъайр, у отасидан» деди — ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Ҳар икки кишига — кичик ёки катта, ҳур ёки қул, эркак ёки аёл — бир сў буғдой ёки қамҳ (буғдой). Бойингиз эса, Аллаҳ уни поклайди, камбағалингизга эса Аллаҳ берган нарсасидан кўпроғини қайтаради.» Сулаймон ўз ҳадисида «бой ёки камбағал» деб қўшди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحَسَنِ الدَّرَابَجِرْدِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا بَكْرٌ، - هُوَ ابْنُ وَائِلٍ - عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ ثَعْلَبَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَوْ قَالَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ ثَعْلَبَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى النَّيْسَابُورِيُّ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ بَكْرٍ الْكُوفِيِّ، قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى هُوَ بَكْرُ بْنُ وَائِلِ بْنِ دَاوُدَ أَنَّ الزُّهْرِيَّ، حَدَّثَهُمْ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ ثَعْلَبَةَ بْنِ صُعَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطِيبًا فَأَمَرَ بِصَدَقَةِ الْفِطْرِ صَاعِ تَمْرٍ أَوْ صَاعِ شَعِيرٍ عَنْ كُلِّ رَأْسٍ زَادَ عَلِيٌّ فِي حَدِيثِهِ أَوْ صَاعِ بُرٍّ أَوْ قَمْحٍ بَيْنَ اثْنَيْنِ - ثُمَّ اتَّفَقَا - عَنِ الصَّغِيرِ وَالْكَبِيرِ وَالْحُرِّ وَالْعَبْدِ .
Бизга Али ибн ал-Ҳасан ад-Дороабжирдий ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Язид ривоят қилди, бизга Ҳаммом ривоят қилди, бизга Бакр — у Ибн Воил — аз-Зуҳрийдан, у Саълаба ибн Абдуллаҳдан, ёки Абдуллаҳ ибн Саълабадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан деди (ҳ). Ва бизга Муҳаммад ибн Яҳё ан-Найсабурий ривоят қилди, бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммом Бакр ал-Куфийдан — Муҳаммад ибн Яҳё: «У Бакр ибн Воил ибн Довуд» деди — ривоят қилдики, аз-Зуҳрий уларга Абдуллаҳ ибн Саълаба ибн Суъайрдан, у отасидан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам хутба қилувчи бўлиб турди ва фитр садақасини ҳар бир бош учун бир сў хурмо ёки бир сў арпа қилиб буюрди. Али ўз ҳадисида қўшди: «ёки икки киши орасида бир сў буғдой ёки қамҳ» — кейин иккаласи келишди — «кичик ва катта, ҳур ва қул ҳақида.»
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ وَقَالَ ابْنُ شِهَابٍ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ ثَعْلَبَةَ قَالَ ابْنُ صَالِحٍ قَالَ الْعَدَوِيُّ وَإِنَّمَا هُوَ الْعُذْرِيُّ خَطَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم النَّاسَ قَبْلَ الْفِطْرِ بِيَوْمَيْنِ بِمَعْنَى حَدِيثِ الْمُقْرِئِ .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Ибн Журайж хабар берди. У деди: Ибн Шиҳоб деди: Абдуллаҳ ибн Саълаба деди — Ибн Солиҳ деди: ал-Адавий деди, аслида у ал-Узрий — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам одамларга фитрдан икки кун олдин хутба қилди, ал-Муқриъ ҳадисининг маъносида.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا سَهْلُ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حُمَيْدٌ أَخْبَرَنَا عَنِ الْحَسَنِ، قَالَ خَطَبَ ابْنُ عَبَّاسٍ رَحِمَهُ اللَّهُ فِي آخِرِ رَمَضَانَ عَلَى مِنْبَرِ الْبَصْرَةِ فَقَالَ أَخْرِجُوا صَدَقَةَ صَوْمِكُمْ فَكَأَنَّ النَّاسَ لَمْ يَعْلَمُوا فَقَالَ مَنْ هَا هُنَا مِنْ أَهْلِ الْمَدِينَةِ قُومُوا إِلَى إِخْوَانِكُمْ فَعَلِّمُوهُمْ فَإِنَّهُمْ لاَ يَعْلَمُونَ فَرَضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم هَذِهِ الصَّدَقَةَ صَاعًا مِنْ تَمْرٍ أَوْ شَعِيرٍ أَوْ نِصْفَ صَاعٍ مِنْ قَمْحٍ عَلَى كُلِّ حُرٍّ أَوْ مَمْلُوكٍ ذَكَرٍ أَوْ أُنْثَى صَغِيرٍ أَوْ كَبِيرٍ فَلَمَّا قَدِمَ عَلِيٌّ - رضى الله عنه - رَأَى رُخْصَ السِّعْرِ قَالَ قَدْ أَوْسَعَ اللَّهُ عَلَيْكُمْ فَلَوْ جَعَلْتُمُوهُ صَاعًا مِنْ كُلِّ شَىْءٍ . قَالَ حُمَيْدٌ وَكَانَ الْحَسَنُ يَرَى صَدَقَةَ رَمَضَانَ عَلَى مَنْ صَامَ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Саҳл ибн Юсуф ривоят қилди, Ҳумайд ал-Ҳасандан хабар берди. У деди: Ибн Аббос раҳимаҳуллаҳ рамазоннинг охирида Басра минбарида хутба қилди ва деди: Рўзангиз садақасини чиқаринглар. Гўё одамлар билмас эдилар. Шунда у деди: Бу ерда Мадина аҳлидан ким бор? Биродарларингиз олдига туринг-у, уларга ўргатинг, чунки улар билмайдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бу садақани ҳар бир ҳур ёки қул, эркак ёки аёл, кичик ёки катта учун бир сў хурмо ёки арпа ёки ярим сў қамҳ қилиб фарз қилди. Али розияллаҳу анҳу келганда нархлар арзонлигини кўриб деди: Аллаҳ сизларга кенг қилди, агар уни ҳар нарсадан бир сў қилсангиз (яхши бўлар эди). Ҳумайд деди: Ҳасан рамазон садақасини рўза тутган киши зиммасида деб биларди.