حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحَسَنِ الدَّرَابَجِرْدِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا بَكْرٌ، - هُوَ ابْنُ وَائِلٍ - عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ ثَعْلَبَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَوْ قَالَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ ثَعْلَبَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى النَّيْسَابُورِيُّ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ بَكْرٍ الْكُوفِيِّ، قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى هُوَ بَكْرُ بْنُ وَائِلِ بْنِ دَاوُدَ أَنَّ الزُّهْرِيَّ، حَدَّثَهُمْ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ ثَعْلَبَةَ بْنِ صُعَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطِيبًا فَأَمَرَ بِصَدَقَةِ الْفِطْرِ صَاعِ تَمْرٍ أَوْ صَاعِ شَعِيرٍ عَنْ كُلِّ رَأْسٍ زَادَ عَلِيٌّ فِي حَدِيثِهِ أَوْ صَاعِ بُرٍّ أَوْ قَمْحٍ بَيْنَ اثْنَيْنِ - ثُمَّ اتَّفَقَا - عَنِ الصَّغِيرِ وَالْكَبِيرِ وَالْحُرِّ وَالْعَبْدِ .
Бизга Али ибн ал-Ҳасан ад-Дороабжирдий ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Язид ривоят қилди, бизга Ҳаммом ривоят қилди, бизга Бакр — у Ибн Воил — аз-Зуҳрийдан, у Саълаба ибн Абдуллаҳдан, ёки Абдуллаҳ ибн Саълабадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан деди (ҳ). Ва бизга Муҳаммад ибн Яҳё ан-Найсабурий ривоят қилди, бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммом Бакр ал-Куфийдан — Муҳаммад ибн Яҳё: «У Бакр ибн Воил ибн Довуд» деди — ривоят қилдики, аз-Зуҳрий уларга Абдуллаҳ ибн Саълаба ибн Суъайрдан, у отасидан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам хутба қилувчи бўлиб турди ва фитр садақасини ҳар бир бош учун бир сў хурмо ёки бир сў арпа қилиб буюрди. Али ўз ҳадисида қўшди: «ёки икки киши орасида бир сў буғдой ёки қамҳ» — кейин иккаласи келишди — «кичик ва катта, ҳур ва қул ҳақида.»