حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنِ ابْنِ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ أَبِي رَافِعٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ رَجُلاً عَلَى الصَّدَقَةِ مِنْ بَنِي مَخْزُومٍ فَقَالَ لأَبِي رَافِعٍ اصْحَبْنِي فَإِنَّكَ تُصِيبُ مِنْهَا . قَالَ حَتَّى آتِيَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَسْأَلَهُ فَأَتَاهُ فَسَأَلَهُ فَقَالَ " مَوْلَى الْقَوْمِ مِنْ أَنْفُسِهِمْ وَإِنَّا لاَ تَحِلُّ لَنَا الصَّدَقَةُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Шуъба Ҳакамдан, у ибн Абу Рофеъдан, у Абу Рофеъдан хабар бердики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Бану Махзумдан бир кишини садақа (йиғиш) устига юбордилар. У Абу Рофеъга: «Мен билан ҳамроҳ бўл, сен ҳам ундан насиба оласан», деди. У: «Токи Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига бориб сўрамагунимча (сабр қил)», деди. Сўнг унинг олдиларига келиб сўради. У: «Қавмнинг озод қилинган қули ўзларидандир, бизга эса садақа ҳалол эмас», дедилар.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، وَمُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَمُرُّ بِالتَّمْرَةِ الْعَائِرَةِ فَمَا يَمْنَعُهُ مِنْ أَخْذِهَا إِلاَّ مَخَافَةُ أَنْ تَكُونَ صَدَقَةً .
Бизга Мусо ибн Исмоил ва Муслим ибн Иброҳим — маъно бир — ривоят қилдилар, улар: бизга Ҳаммод Қатодадан, у Анасдан ривоят қилди дедилар — Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам йўлда ётган хурмога дуч келар эдилар, уни олишдан фақат садақа бўлиб қолишидан қўрқиш тўсиб турарди.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، أَخْبَرَنَا أَبِي، عَنْ خَالِدِ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَجَدَ تَمْرَةً فَقَالَ " لَوْلاَ أَنِّي أَخَافُ أَنْ تَكُونَ صَدَقَةً لأَكَلْتُهَا " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ هِشَامٌ عَنْ قَتَادَةَ هَكَذَا .
Бизга Наср ибн Алий ривоят қилди, бизга отам Холид ибн Қайсдан, у Қатодадан, у Анасдан хабар бердики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир хурмони топиб: «Агар садақа бўлишидан қўрқмаганимда эди, уни еган бўлардим», дедилар. Абу Довуд деди: Буни Ҳишом Қатодадан шундай ривоят қилган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ الْمُحَارِبِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فُضَيْلٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ بَعَثَنِي أَبِي إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي إِبِلٍ أَعْطَاهَا إِيَّاهُ مِنَ الصَّدَقَةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Убайд ал-Муҳорибий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Фузайл ал-Аъмашдан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у ибн Аббоснинг озод қилган қули Курайбдан, у ибн Аббосдан ривоят қилди, у деди: Отам мени Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига, у садақадан унга берган туялар юзасидан юборди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، وَعُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، - هُوَ ابْنُ أَبِي عُبَيْدَةَ - عَنْ أَبِيهِ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، نَحْوَهُ زَادَ أَبِي يُبْدِلُهَا لَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Алў ва Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилдилар, улар: бизга Муҳаммад — у ибн Абу Убайда — отасидан, у ал-Аъмашдан, у Солимдан, у ибн Аббоснинг озод қилган қули Курайбдан, у ибн Аббосдан шунга ўхшаш ривоят қилди дедилар. Унда: «Отам уни унга алмаштириб берарди», деб зиёда қилди.