حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، وَمُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَمُرُّ بِالتَّمْرَةِ الْعَائِرَةِ فَمَا يَمْنَعُهُ مِنْ أَخْذِهَا إِلاَّ مَخَافَةُ أَنْ تَكُونَ صَدَقَةً .
Бизга Мусо ибн Исмоил ва Муслим ибн Иброҳим — маъно бир — ривоят қилдилар, улар: бизга Ҳаммод Қатодадан, у Анасдан ривоят қилди дедилар — Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам йўлда ётган хурмога дуч келар эдилар, уни олишдан фақат садақа бўлиб қолишидан қўрқиш тўсиб турарди.