حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنِ ابْنِ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ أَبِي رَافِعٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ رَجُلاً عَلَى الصَّدَقَةِ مِنْ بَنِي مَخْزُومٍ فَقَالَ لأَبِي رَافِعٍ اصْحَبْنِي فَإِنَّكَ تُصِيبُ مِنْهَا . قَالَ حَتَّى آتِيَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَسْأَلَهُ فَأَتَاهُ فَسَأَلَهُ فَقَالَ " مَوْلَى الْقَوْمِ مِنْ أَنْفُسِهِمْ وَإِنَّا لاَ تَحِلُّ لَنَا الصَّدَقَةُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Шуъба Ҳакамдан, у ибн Абу Рофеъдан, у Абу Рофеъдан хабар бердики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Бану Махзумдан бир кишини садақа (йиғиш) устига юбордилар. У Абу Рофеъга: «Мен билан ҳамроҳ бўл, сен ҳам ундан насиба оласан», деди. У: «Токи Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига бориб сўрамагунимча (сабр қил)», деди. Сўнг унинг олдиларига келиб сўради. У: «Қавмнинг озод қилинган қули ўзларидандир, бизга эса садақа ҳалол эмас», дедилар.