حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنِ ابْنِ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ أَبِي رَافِعٍ، رضى الله عنه أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ رَجُلاً مِنْ بَنِي مَخْزُومٍ عَلَى الصَّدَقَةِ فَقَالَ لأَبِي رَافِعٍ اصْحَبْنِي كَيْمَا تُصِيبَ مِنْهَا . فَقَالَ لاَ . حَتَّى آتِيَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَسْأَلَهُ . فَانْطَلَقَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَهُ فَقَالَ " إِنَّ الصَّدَقَةَ لاَ تَحِلُّ لَنَا وَإِنَّ مَوَالِيَ الْقَوْمِ مِنْ أَنْفُسِهِمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو رَافِعٍ مَوْلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم اسْمُهُ أَسْلَمُ وَابْنُ أَبِي رَافِعٍ هُوَ عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي رَافِعٍ كَاتِبُ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ رضى الله عنه .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, у: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, деди, бизга Шуъба ривоят қилди, ал-Ҳакамдан, у Ибн Аби Рофиъдан, у Абу Рофиъ (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Бану Махзумдан бир кишини садақа (йиғиш)га юбордилар. У Абу Рофиъга: «Мен билан бирга (юр), шояд ундан сенга (бир нарса) тегса,» деди. У: «Йўқ, то Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдига бориб, ундан сўрамагунимча (келмайман),» деди. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдига бориб, ундан сўради. У: «Албатта, садақа бизга ҳалол эмас, ва албатта, қавмнинг озод қилинган қуллари (маволиси) ўша (қавм)нинг ўзидандир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Абу Рофиъ — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг мавлоси — исми Асламдир. Ибн Аби Рофиъ эса — у Убайдуллаҳ ибн Аби Рофиъ бўлиб, Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)нинг котибидир.