حَدَّثَنَا مَهْدِيُّ بْنُ حَفْصٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ رَجُلٍ، يُقَالُ لَهُ دَيْسَمٌ - وَقَالَ ابْنُ عُبَيْدٍ مِنْ بَنِي سَدُوسٍ - عَنْ بَشِيرِ بْنِ الْخَصَاصِيَةِ، - قَالَ ابْنُ عُبَيْدٍ فِي حَدِيثِهِ وَمَا كَانَ اسْمُهُ بَشِيرًا - وَلَكِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَمَّاهُ بَشِيرًا قَالَ قُلْنَا إِنَّ أَهْلَ الصَّدَقَةِ يَعْتَدُونَ عَلَيْنَا أَفَنَكْتُمْ مِنْ أَمْوَالِنَا بِقَدْرِ مَا يَعْتَدُونَ عَلَيْنَا فَقَالَ " لاَ " .
Бизга Маҳдий ибн Ҳафс ва Муҳаммад ибн Убайд — мазмунан — ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Ҳаммод Айюбдан, у Дайсам деган бир кишидан — ибн Убайд: «Бану Садус (қабиласи)дан» деди — у Башийр ибн ал-Хасоосиядан ривоят қилди — ибн Убайд ўз ҳадисида деди: Унинг исми Башийр эмас эди, лекин Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга Башийр деб ном қўйдилар — у деди: Биз: «Албатта садақа (йиғувчи) аҳли бизга ҳаддан ошиб (зулм қилиб) қолади. Бас, биз молларимиздан улар бизга ҳаддан ошганча (қисмни) яширсак (бўладими)?» дедик. У киши: «Йўқ», дедилар.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، وَيَحْيَى بْنُ مُوسَى، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ أَيُّوبَ، بِإِسْنَادِهِ وَمَعْنَاهُ إِلاَّ أَنَّهُ قَالَ قُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَصْحَابَ الصَّدَقَةِ يَعْتَدُونَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَفَعَهُ عَبْدُ الرَّزَّاقِ عَنْ مَعْمَرٍ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ва Яҳё ибн Мусо ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Абдурраззоқ Маъмардан, у Айюбдан ўз исноди ва мазмуни билан ривоят қилди, фақат у: Биз: «Эй Расулуллаҳ, албатта садақа аҳли ҳаддан ошадилар» дедик, деди. Абу Довуд деди: Уни Абдурраззоқ Маъмардан (Набийга) кўтарди.
حَدَّثَنَا عَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالاَ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ عُمَرَ، عَنْ أَبِي الْغُصْنِ، عَنْ صَخْرِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ جَابِرِ بْنِ عَتِيكٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " سَيَأْتِيكُمْ رَكْبٌ مُبَغَّضُونَ فَإِذَا جَاءُوكُمْ فَرَحِّبُوا بِهِمْ وَخَلُّوا بَيْنَهُمْ وَبَيْنَ مَا يَبْتَغُونَ فَإِنْ عَدَلُوا فَلأَنْفُسِهِمْ وَإِنْ ظَلَمُوا فَعَلَيْهَا وَأَرْضُوهُمْ فَإِنَّ تَمَامَ زَكَاتِكُمْ رِضَاهُمْ وَلْيَدْعُوا لَكُمْ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ أَبُو الْغُصْنِ هُوَ ثَابِتُ بْنُ قَيْسِ بْنِ غُصْنٍ .
Бизга Аббос ибн Абдулазим ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Бишр ибн Умар Абу-л-Ғусндан, у Сахр ибн Ишоқдан, у Абдурраҳмон ибн Жобир ибн Атикдан, у отасидан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Тез орада сизларга ёқтирилмаган бир гуруҳ (садақа йиғувчи) келади. Улар сизларга келганда, уларни хуш қаршиланглар ва улар истаган нарса билан ўзлари ўртасида (йўл) бўш қўйинглар. Агар адолат қилсалар, ўзлари учун (фойдадир); агар зулм қилсалар, ўзлари зиёнига (вобастадир). Ва уларни рози қилинглар, зеро закотингизнинг тўлиқлиги уларнинг розилигидир. Улар сизларга дуо қилсинлар». Абу Довуд деди: Абу-л-Ғусн — бу Собит ибн Қайс ибн Ғусндир.
حَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ يَعْنِي ابْنَ زِيَادٍ، ح وَحَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحِيمِ بْنُ سُلَيْمَانَ، - وَهَذَا حَدِيثُ أَبِي كَامِلٍ - عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ أَبِي إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ هِلاَلٍ الْعَبْسِيُّ، عَنْ جَرِيرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ جَاءَ نَاسٌ - يَعْنِي مِنَ الأَعْرَابِ - إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا إِنَّ نَاسًا مِنَ الْمُصَدِّقِينَ يَأْتُونَا فَيَظْلِمُونَا . قَالَ فَقَالَ " أَرْضُوا مُصَدِّقِيكُمْ " . قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ وَإِنْ ظَلَمُونَا قَالَ " أَرْضُوا مُصَدِّقِيكُمْ " . زَادَ عُثْمَانُ " وَإِنْ ظُلِمْتُمْ " . قَالَ أَبُو كَامِلٍ فِي حَدِيثِهِ قَالَ جَرِيرٌ مَا صَدَرَ عَنِّي مُصَدِّقٌ بَعْدَ مَا سَمِعْتُ هَذَا مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ وَهُوَ عَنِّي رَاضٍ .
Бизга Абу Комил ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид, яъни ибн Зиёд (ривоят қилди) (ҳ). Ва бизга Усмон ибн Аби Шайба ривоят қилди, бизга Абдурраҳийм ибн Сулаймон — ва бу Абу Комилнинг ҳадисидир — Муҳаммад ибн Аби Исмоилдан ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Ҳилол ал-Абсий Жарийр ибн Абдуллаҳдан ривоят қилди. У деди: Бир неча киши — яъни аъробийлардан — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келиб: «Албатта садақа йиғувчилардан баъзи кишилар бизга келиб, бизга зулм қиладилар», дедилар. У деди: У киши: «Садақа йиғувчиларингизни рози қилинглар», дедилар. Улар: «Эй Расулуллаҳ, бизга зулм қилсалар ҳам (ми)?» дедилар. У киши: «Садақа йиғувчиларингизни рози қилинглар», дедилар. Усмон: «Сизларга зулм қилинса ҳам» (сўзини) зиёда қилди. Абу Комил ўз ҳадисида деди: Жарийр деди: Буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитганимдан кейин мендан ҳеч бир садақа йиғувчи мендан рози бўлмай туриб қайтмади.