باب يَسْتَقْبِلُ الإِمَامُ النَّاسَ إِذَا سَلَّمَ
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو رَجَاءٍ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدُبٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا صَلَّى صَلاَةً أَقْبَلَ عَلَيْنَا بِوَجْهِهِ.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди: Жарир ибн Ҳозим бизга айтди: Абу Ражў бизга айтди, Самура ибн Жундубдан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир намозни ўқисалар, бизга юзларини қаратар эдилар.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ صَالِحِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ خَالِدٍ الْجُهَنِيِّ، أَنَّهُ قَالَ صَلَّى لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَةَ الصُّبْحِ بِالْحُدَيْبِيَةِ عَلَى إِثْرِ سَمَاءٍ كَانَتْ مِنَ اللَّيْلَةِ، فَلَمَّا انْصَرَفَ أَقْبَلَ عَلَى النَّاسِ فَقَالَ " هَلْ تَدْرُونَ مَاذَا قَالَ رَبُّكُمْ ". قَالُوا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ. قَالَ " أَصْبَحَ مِنْ عِبَادِي مُؤْمِنٌ بِي وَكَافِرٌ، فَأَمَّا مَنْ قَالَ مُطِرْنَا بِفَضْلِ اللَّهِ وَرَحْمَتِهِ فَذَلِكَ مُؤْمِنٌ بِي وَكَافِرٌ بِالْكَوْكَبِ، وَأَمَّا مَنْ قَالَ بِنَوْءِ كَذَا وَكَذَا فَذَلِكَ كَافِرٌ بِي وَمُؤْمِنٌ بِالْكَوْكَبِ ".
Абдуллаҳ ибн Маслама бизга айтди, Моликдан, у Солиҳ ибн Кайсондан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утба ибн Масъуддан, у Зайд ибн Холид Жуҳанийдан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга Ҳудайбияда — кечаси ёғган ёмғир ортидан — субҳ намозини ўқиб бердилар. (Намоздан) қайтганларида одамларга юзланиб: «Роббингиз нима деганини биласизми?» дедилар. Улар: ‹Аллаҳ ва Расули билувчироқ›, дедилар. У зот: «(Аллаҳ) деди: Бандаларимдан баъзиси Менга иймон келтирган, баъзиси кофир бўлган ҳолда тонгни қарши олди. Ким: ‹Аллаҳнинг фазли ва раҳмати билан бизга ёмғир ёғди› деса, у Менга иймон келтирувчи, юлдузга кофир бўлувчидир. Ким: ‹Фалон-фалон юлдуз (буржи) сабабли (ёғди)› деса, у Менга кофир, юлдузга иймон келтирувчидир», дедилар.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، سَمِعَ يَزِيدَ، قَالَ أَخْبَرَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ أَخَّرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الصَّلاَةَ ذَاتَ لَيْلَةٍ إِلَى شَطْرِ اللَّيْلِ ثُمَّ خَرَجَ عَلَيْنَا، فَلَمَّا صَلَّى أَقْبَلَ عَلَيْنَا بِوَجْهِهِ فَقَالَ " إِنَّ النَّاسَ قَدْ صَلَّوْا وَرَقَدُوا، وَإِنَّكُمْ لَنْ تَزَالُوا فِي صَلاَةٍ مَا انْتَظَرْتُمُ الصَّلاَةَ ".
Абдуллаҳ бизга айтди: У Язидни эшитди: Ҳумайд бизга хабар берди, Анасдан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кечаси намозни тун ярмигача кечиктирдилар, сўнг бизнинг олдимизга чиқдилар. Намоз ўқиб бўлганларида бизга юзланиб: «Албатта одамлар намоз ўқиб ухлаб қолдилар, сизлар эса намозни кутганингиздан бери доимо намозда (саналдингиз)», дедилар.