حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، سَمِعَ يَزِيدَ، قَالَ أَخْبَرَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ أَخَّرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الصَّلاَةَ ذَاتَ لَيْلَةٍ إِلَى شَطْرِ اللَّيْلِ ثُمَّ خَرَجَ عَلَيْنَا، فَلَمَّا صَلَّى أَقْبَلَ عَلَيْنَا بِوَجْهِهِ فَقَالَ " إِنَّ النَّاسَ قَدْ صَلَّوْا وَرَقَدُوا، وَإِنَّكُمْ لَنْ تَزَالُوا فِي صَلاَةٍ مَا انْتَظَرْتُمُ الصَّلاَةَ ".
Абдуллаҳ бизга айтди: У Язидни эшитди: Ҳумайд бизга хабар берди, Анасдан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кечаси намозни тун ярмигача кечиктирдилар, сўнг бизнинг олдимизга чиқдилар. Намоз ўқиб бўлганларида бизга юзланиб: «Албатта одамлар намоз ўқиб ухлаб қолдилар, сизлар эса намозни кутганингиздан бери доимо намозда (саналдингиз)», дедилар.