حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ حُمَيْدٍ، قَالَ سُئِلَ أَنَسٌ هَلِ اتَّخَذَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَاتَمًا فَقَالَ نَعَمْ، أَخَّرَ لَيْلَةً صَلاَةَ الْعِشَاءِ إِلَى شَطْرِ اللَّيْلِ، ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَيْنَا بِوَجْهِهِ بَعْدَ مَا صَلَّى فَقَالَ " صَلَّى النَّاسُ وَرَقَدُوا وَلَمْ تَزَالُوا فِي صَلاَةٍ مُنْذُ انْتَظَرْتُمُوهَا ". قَالَ فَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى وَبِيصِ خَاتَمِهِ.
Қутайба бизга айтди: Исмоил ибн Жаъфар бизга айтди, Ҳумайддан: У деди: Анасдан: ‹Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам узук ясаб олдиларми?› деб сўралди. У: ‹Ҳа›, деди. Бир кечаси хуфтон намозини тун ярмигача кечиктирдилар, намоз ўқиб бўлганларидан кейин юзларини бизга қаратиб: «Одамлар намоз ўқиб ухлаб қолдилар, сизлар эса уни кутганингиздан бери доимо намозда (саналдингиз)», дедилар. У (Анас) деди: Гўё мен узукларининг ялтирашига қараб турибман.