باب وُضُوءِ الصِّبْيَانِ, وَمَتَى يَجِبُ عَلَيْهِمُ الْغَسْلُ وَالطُّهُورُ وَحُضُورِهِمِ الْجَمَاعَةَ وَالْعِيدَيْنِ وَالْجَنَائِزَ وَصُفُوفِهِمْ.
حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنِي غُنْدَرٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ سُلَيْمَانَ الشَّيْبَانِيَّ، قَالَ سَمِعْتُ الشَّعْبِيَّ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَنْ، مَرَّ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَلَى قَبْرٍ مَنْبُوذٍ، فَأَمَّهُمْ وَصَفُّوا عَلَيْهِ. فَقُلْتُ يَا أَبَا عَمْرٍو مَنْ حَدَّثَكَ فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ.
Ибн Мусанно бизга айтди: Ғундар менга айтди: Шуъба бизга айтди: Мен Сулаймон Шайбонийни эшитдим: Мен Шаъбийни эшитдим: Менга — Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан ташлаб қўйилган бир қабр ёнидан ўтган киши — хабар берди: У зот уларга имомлик қилдилар, улар (қабр) устига (жаноза учун) саф тортди. Мен: ‹Эй Абу Амр, сенга ким айтди?› дедим. У: ‹Ибн Аббос›, деди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي صَفْوَانُ بْنُ سُلَيْمٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْغُسْلُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَاجِبٌ عَلَى كُلِّ مُحْتَلِمٍ ".
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Суфён бизга айтди: Сафвон ибн Сулайм менга айтди, Ато ибн Ясардан, у Абу Саъид Худрийдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: У зот: «Жума куни ғусл қилиш ҳар балоғатга етган (иҳтилом бўлувчи) кишига вожибдир», дедилар.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، قَالَ أَخْبَرَنِي كُرَيْبٌ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ بِتُّ عِنْدَ خَالَتِي مَيْمُونَةَ لَيْلَةً، فَنَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا كَانَ فِي بَعْضِ اللَّيْلِ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَتَوَضَّأَ مِنْ شَنٍّ مُعَلَّقٍ وُضُوءًا خَفِيفًا ـ يُخَفِّفُهُ عَمْرٌو وَيُقَلِّلُهُ جِدًّا ـ ثُمَّ قَامَ يُصَلِّي، فَقُمْتُ فَتَوَضَّأْتُ نَحْوًا مِمَّا تَوَضَّأَ، ثُمَّ جِئْتُ فَقُمْتُ عَنْ يَسَارِهِ، فَحَوَّلَنِي فَجَعَلَنِي عَنْ يَمِينِهِ، ثُمَّ صَلَّى مَا شَاءَ اللَّهُ، ثُمَّ اضْطَجَعَ فَنَامَ حَتَّى نَفَخَ، فَأَتَاهُ الْمُنَادِي يُؤْذِنُهُ بِالصَّلاَةِ فَقَامَ مَعَهُ إِلَى الصَّلاَةِ، فَصَلَّى وَلَمْ يَتَوَضَّأْ. قُلْنَا لِعَمْرٍو إِنَّ نَاسًا يَقُولُونَ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم تَنَامُ عَيْنُهُ وَلاَ يَنَامُ قَلْبُهُ. قَالَ عَمْرٌو سَمِعْتُ عُبَيْدَ بْنَ عُمَيْرٍ يَقُولُ إِنَّ رُؤْيَا الأَنْبِيَاءِ وَحْىٌ ثُمَّ قَرَأَ {إِنِّي أَرَى فِي الْمَنَامِ أَنِّي أَذْبَحُكَ}.
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Суфён бизга хабар берди, Амрдан: Курайб менга хабар берди, Ибн Аббос розияллаҳу анҳумадан: У деди: Мен бир кечаси холам Маймунанинг олдида тунадим. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ухладилар. Кечанинг бир қисмида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам туриб, осилган бир (эски) мешдан енгил таҳорат қилдилар — Амр уни енгил ва жуда оз деб таърифлайди — сўнг туриб намоз ўқидилар. Мен ҳам туриб, у зот таҳорат қилгандек таҳорат қилдим, сўнг келиб у зотнинг чап томонида турдим. У зот мени ўзгартириб ўнг томонига ўтқаздилар, сўнг Аллаҳ хоҳлаганча намоз ўқидилар, кейин ёнбошлаб ухладилар, ҳатто нафас (хириллаш) овози чиқди. Муаззин (чақирувчи) келиб у зотни намозга чақирди. У зот у билан намозга турдилар, намоз ўқидилар, таҳорат қилмадилар. Биз Амрга: ‹Баъзи одамлар: ‹Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг кўзи ухлайди, қалби ухламайди› дейдилар›, дедик. Амр: ‹Мен Убайд ибн Умайрни шундай деганини эшитдим: ‹Анбиёларнинг тушлари ваҳйдир› — сўнг: ‹Мен тушимда сени сўяётганимни кўряпман› (оятини) ўқиди›, деди.
حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ جَدَّتَهُ، مُلَيْكَةَ دَعَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِطَعَامٍ صَنَعَتْهُ، فَأَكَلَ مِنْهُ فَقَالَ " قُومُوا فَلأُصَلِّيَ بِكُمْ ". فَقُمْتُ إِلَى حَصِيرٍ لَنَا قَدِ اسْوَدَّ مِنْ طُولِ مَا لُبِسَ، فَنَضَحْتُهُ بِمَاءٍ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالْيَتِيمُ مَعِي، وَالْعَجُوزُ مِنْ وَرَائِنَا، فَصَلَّى بِنَا رَكْعَتَيْنِ.
Исмоил бизга айтди: Молик менга айтди, Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан, у Анас ибн Моликдан: Унинг бувиси Мулайка Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни ўзи тайёрлаган таомга таклиф қилди. У зот ундан едилар, сўнг: «Туринглар, мен сизларга намоз ўқиб берай», дедилар. Мен бизнинг — узоқ ишлатилганидан қорайган — бир бўйрамизга турдим ва унга сув сепдим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам турдилар, етим мен билан (бирга), кампир (буви) ортимизда (турди). У зот бизга икки ракат ўқиб бердилар.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّهُ قَالَ أَقْبَلْتُ رَاكِبًا عَلَى حِمَارٍ أَتَانٍ وَأَنَا يَوْمَئِذٍ قَدْ نَاهَزْتُ الاِحْتِلاَمَ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِالنَّاسِ بِمِنًى إِلَى غَيْرِ جِدَارٍ، فَمَرَرْتُ بَيْنَ يَدَىْ بَعْضِ الصَّفِّ، فَنَزَلْتُ وَأَرْسَلْتُ الأَتَانَ تَرْتَعُ وَدَخَلْتُ فِي الصَّفِّ، فَلَمْ يُنْكِرْ ذَلِكَ عَلَىَّ أَحَدٌ.
Абдуллаҳ ибн Маслама бизга айтди, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утбадан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумадан: У деди: Мен урғочи эшакка миниб келдим, ўша кунларда балоғатга яқинлашган эдим, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Минода одамларга деворсиз (қиблага тўғридан) намоз ўқиб турардилар. Мен сафнинг бир қисми олдидан ўтдим, тушиб, эшакни ўтлашга қўйиб юбордим ва сафга кирдим. Буни менга ҳеч ким инкор қилмади.
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، قَالَ أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ، قَالَتْ أَعْتَمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم. وَقَالَ عَيَّاشٌ حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ أَعْتَمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْعِشَاءِ حَتَّى نَادَاهُ عُمَرُ قَدْ نَامَ النِّسَاءُ وَالصِّبْيَانُ. فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِنَّهُ لَيْسَ أَحَدٌ مِنْ أَهْلِ الأَرْضِ يُصَلِّي هَذِهِ الصَّلاَةَ غَيْرُكُمْ ". وَلَمْ يَكُنْ أَحَدٌ يَوْمَئِذٍ يُصَلِّي غَيْرَ أَهْلِ الْمَدِينَةِ.
Абул-Ямон бизга айтди: Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан: Урва ибн Зубайр менга хабар берди, Оиша деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (хуфтонни) кечиктирдилар. Айёш деди: Абдул-Аъло бизга айтди: Маъмар бизга айтди, Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам хуфтонни кечиктирдилар, ҳатто Умар у зотни чақириб: ‹Аёллар ва болалар ухлаб қолди› деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам чиқиб: «Ер аҳлидан сизлардан бошқа ҳеч ким бу намозни ўқимайди», дедилар. Ўша кунларда Мадина аҳлидан бошқа ҳеч ким намоз ўқимас эди.
حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَابِسٍ، سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ لَهُ رَجُلٌ شَهِدْتَ الْخُرُوجَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ نَعَمْ، وَلَوْلاَ مَكَانِي مِنْهُ مَا شَهِدْتُهُ ـ يَعْنِي مِنْ صِغَرِهِ ـ أَتَى الْعَلَمَ الَّذِي عِنْدَ دَارِ كَثِيرِ بْنِ الصَّلْتِ، ثُمَّ خَطَبَ ثُمَّ أَتَى النِّسَاءَ فَوَعَظَهُنَّ وَذَكَّرَهُنَّ وَأَمَرَهُنَّ أَنْ يَتَصَدَّقْنَ فَجَعَلَتِ الْمَرْأَةُ تُهْوِي بِيَدِهَا إِلَى حَلْقِهَا تُلْقِي فِي ثَوْبِ بِلاَلٍ، ثُمَّ أَتَى هُوَ وَبِلاَلٌ الْبَيْتَ.
Амр ибн Али бизга айтди: Яҳё бизга айтди: Суфён бизга айтди: Абдурраҳмон ибн Обис менга айтди: Мен Ибн Аббос розияллаҳу анҳумани эшитдим, унга бир киши: ‹Сен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан (ҳайит намози учун) чиқишда ҳозир бўлдингми?› деди. У: ‹Ҳа, агар у зотга (яқин) ўрним бўлмаганида (яъни ёшлигим), ҳозир бўлмас эдим — яъни кичиклиги сабабли — У зот Касир ибн Салт уйи ёнидаги белги (жой)га келдилар, сўнг хутба қилдилар, сўнг аёлларнинг олдига келиб уларга ваъз қилдилар, эслатдилар ва садақа беришни буюрдилар. Аёл қўлини бўйнига (тақинчоларига) олиб бориб, Билолнинг кийимига (садақа) ташлай бошлади. Сўнг у (Набий) ва Билол уйга келдилар›, деди.