Беморнинг жамоатга келиш чегараси

Azon kitobi · 2 ҳадис

باب حَدِّ الْمَرِيضِ أَنْ يَشْهَدَ الْجَمَاعَةَ

حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ الأَسْوَدُ قَالَ كُنَّا عِنْدَ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ فَذَكَرْنَا الْمُوَاظَبَةَ عَلَى الصَّلاَةِ وَالتَّعْظِيمَ لَهَا، قَالَتْ لَمَّا مَرِضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَرَضَهُ الَّذِي مَاتَ فِيهِ، فَحَضَرَتِ الصَّلاَةُ فَأُذِّنَ، فَقَالَ ‏"‏ مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ ‏"‏‏.‏ فَقِيلَ لَهُ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ رَجُلٌ أَسِيفٌ، إِذَا قَامَ فِي مَقَامِكَ لَمْ يَسْتَطِعْ أَنْ يُصَلِّيَ بِالنَّاسِ، وَأَعَادَ فَأَعَادُوا لَهُ، فَأَعَادَ الثَّالِثَةَ فَقَالَ ‏"‏ إِنَّكُنَّ صَوَاحِبُ يُوسُفَ، مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ ‏"‏‏.‏ فَخَرَجَ أَبُو بَكْرٍ فَصَلَّى، فَوَجَدَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِنْ نَفْسِهِ خِفَّةً، فَخَرَجَ يُهَادَى بَيْنَ رَجُلَيْنِ كَأَنِّي أَنْظُرُ رِجْلَيْهِ تَخُطَّانِ مِنَ الْوَجَعِ، فَأَرَادَ أَبُو بَكْرٍ أَنْ يَتَأَخَّرَ، فَأَوْمَأَ إِلَيْهِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ مَكَانَكَ، ثُمَّ أُتِيَ بِهِ حَتَّى جَلَسَ إِلَى جَنْبِهِ‏.‏ قِيلَ لِلأَعْمَشِ وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي وَأَبُو بَكْرٍ يُصَلِّي بِصَلاَتِهِ، وَالنَّاسُ يُصَلُّونَ بِصَلاَةِ أَبِي بَكْرٍ فَقَالَ بِرَأْسِهِ نَعَمْ‏.‏ رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ عَنْ شُعْبَةَ عَنِ الأَعْمَشِ بَعْضَهُ‏.‏ وَزَادَ أَبُو مُعَاوِيَةَ جَلَسَ عَنْ يَسَارِ أَبِي بَكْرٍ فَكَانَ أَبُو بَكْرٍ يُصَلِّي قَائِمًا‏.‏

Умар ибн Ҳафс ибн Ғиёс бизга айтди: Отам менга айтди: Аъмаш бизга айтди, Иброҳимдан: Асвад деди: Биз Оиша розияллаҳу анҳонинг олдида эдик, намозга давомли бўлишни ва уни улуғлашни зикр қилдик. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этган касалликларига гирифтор бўлганларида, намоз вақти келди, азон айтилди. У зот: «Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин», дедилар. Унга: ‹Абу Бакр юмшоқ (кўнгли нозик) киши, сизнинг ўрнингизда турса, одамларга намоз ўқиб бера олмайди›, дейилди. У зот (яна) такрорладилар, улар ҳам унга (худди шуни) такрорладилар. У зот учинчи марта такрорладилар ва: «Сизлар Юсуфнинг (атрофидаги) аёллардек экансизлар (яъни ботинда бошқа, зоҳирда бошқа). Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин», дедилар. Абу Бакр чиқиб намоз ўқиди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзларида бир енгиллик сездилар ва икки киши орасида суяб чиқдилар, гўё мен у зотнинг оёқлари оғриқдан ерда судралаётганини кўриб турибман. Абу Бакр орқага чекинмоқчи бўлди, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: ‹Жойингда тур›, деб ишора қилдилар. Сўнг у зотни олиб келдилар, ҳатто Абу Бакрнинг ёнига ўтирдилар. Аъмашга: ‹Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам намоз ўқиб, Абу Бакр у зотнинг намозига эргашиб, одамлар Абу Бакрнинг намозига эргашиб ўқидиларми?› дейилди. У боши билан: ‹Ҳа›, деб (ишора қилди). Буни Абу Довуд Шуъбадан, у Аъмашдан бир қисмини ривоят қилди. Абу Муовия зиёда қилди: ‹У зот Абу Бакрнинг чап томонига ўтирдилар, Абу Бакр эса туриб намоз ўқир эди›.

حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى، قَالَ أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ يُوسُفَ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ لَمَّا ثَقُلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَاشْتَدَّ وَجَعُهُ اسْتَأْذَنَ أَزْوَاجَهُ أَنْ يُمَرَّضَ فِي بَيْتِي فَأَذِنَّ لَهُ، فَخَرَجَ بَيْنَ رَجُلَيْنِ تَخُطُّ رِجْلاَهُ الأَرْضَ، وَكَانَ بَيْنَ الْعَبَّاسِ وَرَجُلٍ آخَرَ‏.‏ قَالَ عُبَيْدُ اللَّهِ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لاِبْنِ عَبَّاسٍ مَا قَالَتْ عَائِشَةُ فَقَالَ لِي وَهَلْ تَدْرِي مَنِ الرَّجُلُ الَّذِي لَمْ تُسَمِّ عَائِشَةُ قُلْتُ لاَ‏.‏ قَالَ هُوَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ‏.‏

Иброҳим ибн Мусо бизга айтди: Ҳишом ибн Юсуф бизга хабар берди, Маъмардан, у Зуҳрийдан: Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ менга хабар берди: Оиша деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам оғирлашиб, оғриқлари кучайганида, завжаларидан менинг уйимда парвариш қилинишга рухсат сўрадилар, улар рухсат бердилар. У зот икки киши орасида оёқлари ерда судралган ҳолда чиқдилар, у Аббос ва бошқа бир киши орасида эдилар. Убайдуллаҳ деди: Мен буни — Оиша айтганини — Ибн Аббосга зикр қилдим. У менга: ‹Оиша номини айтмаган ўша киши кимлигини биласанми?› деди. Мен: ‹Йўқ›, дедим. У: ‹У Али ибн Абу Толибдир›, деди.