Тутилиш вақтида садақа бериш

Kusuf namozi · 1 ҳадис

باب الصَّدَقَةِ فِي الْكُسُوفِ

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ خَسَفَتِ الشَّمْسُ فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالنَّاسِ، فَقَامَ فَأَطَالَ الْقِيَامَ، ثُمَّ رَكَعَ فَأَطَالَ الرُّكُوعَ، ثُمَّ قَامَ فَأَطَالَ الْقِيَامَ وَهْوَ دُونَ الْقِيَامِ الأَوَّلِ، ثُمَّ رَكَعَ فَأَطَالَ الرُّكُوعَ، وَهْوَ دُونَ الرُّكُوعِ الأَوَّلِ، ثُمَّ سَجَدَ فَأَطَالَ السُّجُودَ، ثُمَّ فَعَلَ فِي الرَّكْعَةِ الثَّانِيَةِ مِثْلَ مَا فَعَلَ فِي الأُولَى، ثُمَّ انْصَرَفَ وَقَدِ انْجَلَتِ الشَّمْسُ، فَخَطَبَ النَّاسَ، فَحَمِدَ اللَّهَ، وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ إِنَّ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ آيَتَانِ مِنْ آيَاتِ اللَّهِ، لاَ يَنْخَسِفَانِ لِمَوْتِ أَحَدٍ وَلاَ لِحَيَاتِهِ، فَإِذَا رَأَيْتُمْ ذَلِكَ فَادْعُوا اللَّهَ وَكَبِّرُوا، وَصَلُّوا وَتَصَدَّقُوا ‏"‏‏.‏ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ يَا أُمَّةَ مُحَمَّدٍ، وَاللَّهِ مَا مِنْ أَحَدٍ أَغْيَرُ مِنَ اللَّهِ أَنْ يَزْنِيَ عَبْدُهُ أَوْ تَزْنِيَ أَمَتُهُ، يَا أُمَّةَ مُحَمَّدٍ، وَاللَّهِ لَوْ تَعْلَمُونَ مَا أَعْلَمُ لَضَحِكْتُمْ قَلِيلاً وَلَبَكَيْتُمْ كَثِيرًا ‏"‏‏.‏

Абдуллаҳ ибн Маслама бизга айтди, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида қуёш тутилди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам одамларга намоз ўқиб бердилар. У зот туриб узун қиём қилдилар, сўнг руку қилиб узун руку қилдилар, сўнг туриб узун қиём қилдилар — у биринчи қиёмдан камроқ — сўнг руку қилиб узун руку қилдилар — у биринчи рукудан камроқ — сўнг сажда қилиб узун сажда қилдилар. Сўнг иккинчи ракатда биринчисида қилганидек қилдилар. Сўнг (намоздан) қайтдилар, қуёш ҳам очилган эди. У зот одамларга хутба қилдилар, Аллаҳга ҳамд айтдилар, сано айтдилар, сўнг: «Албатта қуёш ва ой Аллаҳнинг оятларидан икки оятдир, улар бировнинг ўлими ёки ҳаёти учун тутилмайди. Буни кўрсангиз, Аллаҳга дуо қилинглар, такбир айтинглар, намоз ўқинглар ва садақа қилинглар», дедилар. Сўнг: «Эй Муҳаммад уммати, Аллаҳга қасамки, бандаси ёки чўриси зино қилишида Аллаҳдан кўра рашк қилувчироқ ҳеч ким йўқ. Эй Муҳаммад уммати, Аллаҳга қасамки, агар мен билган нарсани билганингизда, оз кулар, кўп йиғлар эдингиз», дедилар.