Ўтириб бошлаб, соғайса қолганини туриб тугатиш

Namozni qisqartirish · 2 ҳадис

باب إِذَا صَلَّى قَاعِدًا ثُمَّ صَحَّ أَوْ وَجَدَ خِفَّةً تَمَّمَ مَا بَقِيَ

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا لَمْ تَرَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي صَلاَةَ اللَّيْلِ قَاعِدًا قَطُّ حَتَّى أَسَنَّ، فَكَانَ يَقْرَأُ قَاعِدًا حَتَّى إِذَا أَرَادَ أَنْ يَرْكَعَ قَامَ، فَقَرَأَ نَحْوًا مِنْ ثَلاَثِينَ آيَةً أَوْ أَرْبَعِينَ آيَةً، ثُمَّ رَكَعَ‏.‏

Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди: Молик бизга хабар берди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у онамизнинг онаси Оиша розияллаҳу анҳодан: У унга хабар берди: У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни — кексаргунларинча — кечаси намозини ўтирган ҳолда ўқиганини ҳеч қачон кўрмаган. (Кексарганларида) ўтирган ҳолда қироат қилар, руку қилмоқчи бўлганларида туриб, тахминан ўттиз оят ёки қирқ оят ўқиб, сўнг руку қилар эдилар.

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، وَأَبِي النَّضْرِ، مَوْلَى عُمَرَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي جَالِسًا فَيَقْرَأُ وَهْوَ جَالِسٌ، فَإِذَا بَقِيَ مِنْ قِرَاءَتِهِ نَحْوٌ مِنْ ثَلاَثِينَ أَوْ أَرْبَعِينَ آيَةً قَامَ فَقَرَأَهَا وَهْوَ قَائِمٌ، ثُمَّ يَرْكَعُ ثُمَّ يَسْجُدُ، يَفْعَلُ فِي الرَّكْعَةِ الثَّانِيَةِ مِثْلَ ذَلِكَ، فَإِذَا قَضَى صَلاَتَهُ نَظَرَ، فَإِنْ كُنْتُ يَقْظَى تَحَدَّثَ مَعِي، وَإِنْ كُنْتُ نَائِمَةً اضْطَجَعَ‏.‏

Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди: Молик бизга хабар берди, Абдуллаҳ ибн Язид ва Умар ибн Убайдуллаҳнинг озоди Абун-Назрдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у онамизнинг онаси Оиша розияллаҳу анҳодан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўтирган ҳолда намоз ўқир, ўтирган ҳолда қироат қилар эдилар. Қироатидан тахминан ўттиз ёки қирқ оят қолганда, туриб уни тик турган ҳолда ўқир, сўнг руку қилар, сўнг сажда қилар эдилар, иккинчи ракатда ҳам шундай қилар эдилар. Намозини тугатгач, қарар эдилар: агар мен уйғоқ бўлсам, мен билан гаплашар, агар ухлаб ётган бўлсам, ёнбошлар эдилар.