حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُنِيرٍ، سَمِعَ أَبَا النَّضْرِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ ـ هُوَ ابْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ ـ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ تَصَدَّقَ بِعَدْلِ تَمْرَةٍ مِنْ كَسْبٍ طَيِّبٍ ـ وَلاَ يَقْبَلُ اللَّهُ إِلاَّ الطَّيِّبَ ـ وَإِنَّ اللَّهَ يَتَقَبَّلُهَا بِيَمِينِهِ، ثُمَّ يُرَبِّيهَا لِصَاحِبِهِ كَمَا يُرَبِّي أَحَدُكُمْ فَلُوَّهُ حَتَّى تَكُونَ مِثْلَ الْجَبَلِ ". تَابَعَهُ سُلَيْمَانُ عَنِ ابْنِ دِينَارٍ. وَقَالَ وَرْقَاءُ عَنِ ابْنِ دِينَارٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم. وَرَوَاهُ مُسْلِمُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ وَزَيْدُ بْنُ أَسْلَمَ وَسُهَيْلٌ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
Абдуллаҳ ибн Мунир бизга айтди: У Абун-Назрни эшитди: Абдурраҳмон — у Ибн Абдуллаҳ ибн Динор — бизга айтди, отасидан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким ҳалол касбдан бир дона хурмо (қиймати)ча садақа қилса — Аллаҳ эса фақат ҳалол (пок)ни қабул қилади — албатта Аллаҳ уни Ўз (қудрат) ўнг (қўл)и билан қабул қилади, сўнг уни эгаси учун — бирингиз тойчасини тарбиялагандай — тарбиялАйди, ҳатто у тоғдек бўлади» дедилар. Унга Сулаймон Ибн Динордан (ривоят қилиб) мутобаат қилди. Варқо Ибн Динордан, у Саъид ибн Ясордан, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан (ривоят қилди). Буни Муслим ибн Абу Марям, Зайд ибн Аслам ва Суҳайл Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди.