Мабрур ҳажнинг фазилати

Haj kitobi · 3 ҳадис

باب فَضْلِ الْحَجِّ الْمَبْرُورِ

حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ سُئِلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَىُّ الأَعْمَالِ أَفْضَلُ قَالَ ‏"‏ إِيمَانٌ بِاللَّهِ وَرَسُولِهِ ‏"‏‏.‏ قِيلَ ثُمَّ مَاذَا قَالَ ‏"‏ جِهَادٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ‏"‏‏.‏ قِيلَ ثُمَّ مَاذَا قَالَ ‏"‏ حَجٌّ مَبْرُورٌ ‏"‏‏.‏

Абдулазиз ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Иброҳим ибн Саъд бизга айтди, Зуҳрийдан, у Саъид ибн Мусайябдан, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: ‹Қайси амал афзал?› деб сўралди. У зот: «Аллаҳга ва Унинг расулига иймон (келтириш)» дедилар. ‹Сўнг нима?› дейилди. У зот: «Аллаҳ йўлида жиҳод» дедилар. ‹Сўнг нима?› дейилди. У зот: «Мабрур (мақбул) ҳаж» дедилар.

حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْمُبَارَكِ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، أَخْبَرَنَا حَبِيبُ بْنُ أَبِي عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ بِنْتِ طَلْحَةَ، عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّهَا قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ، نَرَى الْجِهَادَ أَفْضَلَ الْعَمَلِ، أَفَلاَ نُجَاهِدُ قَالَ ‏ "‏ لاَ، لَكِنَّ أَفْضَلَ الْجِهَادِ حَجٌّ مَبْرُورٌ ‏"‏‏.‏

Абдурраҳмон ибн Муборак бизга айтди: Холид бизга айтди: Ҳабиб ибн Абу Амра бизга хабар берди, Оиша бинти Талҳадан, у Уммул-мўминин Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: ‹Ё Расулуллаҳ, биз жиҳодни амалнинг афзали деб кўрамиз, биз жиҳод қилмайликми?› деди. У зот: «Йўқ, лекин жиҳоднинг афзали — мабрур ҳаждир» дедилар.

حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا سَيَّارٌ أَبُو الْحَكَمِ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا حَازِمٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ مَنْ حَجَّ لِلَّهِ فَلَمْ يَرْفُثْ وَلَمْ يَفْسُقْ رَجَعَ كَيَوْمِ وَلَدَتْهُ أُمُّهُ ‏"‏‏.‏

Одам бизга айтди: Шуъба бизга айтди: Сайёр Абул-Ҳакам бизга айтди: У деди: Мен Абу Ҳозимни эшитди: У деди: Мен Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳуни эшитди: У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганини эшитди: «Ким Аллаҳ учун ҳаж қилса-ю, (аёлига) яқинлик (сўзи)ни қилмаса ва фосиқлик (гуноҳ) қилмаса, онаси уни туғган кунидек (гуноҳсиз) қайтади».