حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْمُبَارَكِ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، أَخْبَرَنَا حَبِيبُ بْنُ أَبِي عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ بِنْتِ طَلْحَةَ، عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّهَا قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ، نَرَى الْجِهَادَ أَفْضَلَ الْعَمَلِ، أَفَلاَ نُجَاهِدُ قَالَ " لاَ، لَكِنَّ أَفْضَلَ الْجِهَادِ حَجٌّ مَبْرُورٌ ".
Абдурраҳмон ибн Муборак бизга айтди: Холид бизга айтди: Ҳабиб ибн Абу Амра бизга хабар берди, Оиша бинти Талҳадан, у Уммул-мўминин Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: ‹Ё Расулуллаҳ, биз жиҳодни амалнинг афзали деб кўрамиз, биз жиҳод қилмайликми?› деди. У зот: «Йўқ, лекин жиҳоднинг афзали — мабрур ҳаждир» дедилар.