حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ سُئِلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَىُّ الأَعْمَالِ أَفْضَلُ قَالَ " إِيمَانٌ بِاللَّهِ وَرَسُولِهِ ". قِيلَ ثُمَّ مَاذَا قَالَ " جِهَادٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ". قِيلَ ثُمَّ مَاذَا قَالَ " حَجٌّ مَبْرُورٌ ".
Абдулазиз ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Иброҳим ибн Саъд бизга айтди, Зуҳрийдан, у Саъид ибн Мусайябдан, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: ‹Қайси амал афзал?› деб сўралди. У зот: «Аллаҳга ва Унинг расулига иймон (келтириш)» дедилар. ‹Сўнг нима?› дейилди. У зот: «Аллаҳ йўлида жиҳод» дедилар. ‹Сўнг нима?› дейилди. У зот: «Мабрур (мақбул) ҳаж» дедилар.