حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا ثَابِتُ بْنُ يَزِيدَ، حَدَّثَنَا عَاصِمٌ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ الأَحْوَلُ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْمَدِينَةُ حَرَمٌ، مِنْ كَذَا إِلَى كَذَا، لاَ يُقْطَعُ شَجَرُهَا، وَلاَ يُحْدَثُ فِيهَا حَدَثٌ، مَنْ أَحْدَثَ حَدَثًا فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ ".
Абун-Нуъмон бизга айтди: Собит ибн Язид бизга айтди: Осим Абу Абдурраҳмон Аҳвал бизга айтди, Анас розияллаҳу анҳудан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: У зот: «Мадина — фалон (жой)дан фалон (жой)гача ҳаром (қўриқхона)дир, унинг дарахти кесилмайди, унда бирор ҳадас (бидъат-жиноят) содир қилинмайди. Ким унда бирор ҳадас содир қилса, унга Аллаҳнинг, малоикаларнинг ва барча одамларнинг лаънати (бўлсин)» дедилар.
حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ فَأَمَرَ بِبِنَاءِ الْمَسْجِدِ فَقَالَ " يَا بَنِي النَّجَّارِ ثَامِنُونِي ". فَقَالُوا لاَ نَطْلُبُ ثَمَنَهُ إِلاَّ إِلَى اللَّهِ. فَأَمَرَ بِقُبُورِ الْمُشْرِكِينَ، فَنُبِشَتْ، ثُمَّ بِالْخِرَبِ فَسُوِّيَتْ، وَبِالنَّخْلِ فَقُطِعَ، فَصَفُّوا النَّخْلَ قِبْلَةَ الْمَسْجِدِ.
Абу Маъмар бизга айтди: Абдулворис бизга айтди, Абут-Тайёҳдан, у Анас розияллаҳу анҳудан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага келди, масжид қуришни буюрди ва: «Эй Бану Нажжор, менга (ер)нингг баҳосини (нархини) айтинг» дедилар. Улар: ‹Биз унинг баҳосини фақат Аллаҳдан сўраймиз (Аллаҳ учун берамиз)› деди. У зот мушрикларнинг қабрлари ҳақида (амр) буюрди, улар ковлаб (очилди), сўнг вайроналар ҳақида (буюрди), улар текисланди, ва хурмолар ҳақида (буюрди), улар кесилди. Улар хурмо(ёғоч)ларни масжиднинг қибла(томони)га саф қилиб қўйди.
حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَخِي، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " حُرِّمَ مَا بَيْنَ لاَبَتَىِ الْمَدِينَةِ عَلَى لِسَانِي ". قَالَ وَأَتَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَنِي حَارِثَةَ فَقَالَ " أَرَاكُمْ يَا بَنِي حَارِثَةَ قَدْ خَرَجْتُمْ مِنَ الْحَرَمِ ". ثُمَّ الْتَفَتَ، فَقَالَ " بَلْ أَنْتُمْ فِيهِ ".
Исмоил ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Биродарим менга айтди, Сулаймондан, у Убайдуллаҳдан, у Саъид Мақбурийдан, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мадинанинг икки қора тошли (лобатайни) ораси — менинг тилим устида (сўзим билан) ҳаром қилинди» дедилар. У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Бану Ҳорисага келди ва: «Эй Бану Ҳориса, мен сизларни Ҳарамдан чиқиб қолганингизни кўраяпман» дедилар. Сўнг (атрофга) қараб: «Йўқ, балки сиз унинг ичидасиз» дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَلِيٍّ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ مَا عِنْدَنَا شَىْءٌ إِلاَّ كِتَابُ اللَّهِ، وَهَذِهِ الصَّحِيفَةُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " الْمَدِينَةُ حَرَمٌ، مَا بَيْنَ عَائِرٍ إِلَى كَذَا، مَنْ أَحْدَثَ فِيهَا حَدَثًا، أَوْ آوَى مُحْدِثًا، فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ، لاَ يُقْبَلُ مِنْهُ صَرْفٌ وَلاَ عَدْلٌ ". وَقَالَ " ذِمَّةُ الْمُسْلِمِينَ وَاحِدَةٌ، فَمَنْ أَخْفَرَ مُسْلِمًا فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ، لاَ يُقْبَلُ مِنْهُ صَرْفٌ وَلاَ عَدْلٌ، وَمَنْ تَوَلَّى قَوْمًا بِغَيْرِ إِذْنِ مَوَالِيهِ، فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ، لاَ يُقْبَلُ مِنْهُ صَرْفٌ وَلاَ عَدْلٌ ".
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди: Молик бизга хабар берди, Яҳё ибн Саъиддан: У деди: Мен Абул-Ҳубоб Саъид ибн Ясорни шундай деганини эшитди: Мен Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳуни шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мен шаҳарларни (ютиб) ейдиган бир қишлоққа — улар Ясриб дейди, у Мадинадир — (ҳижратга) буюрилдим. У — темирнинг зангини босқон (пуфловчи) чиқарган (кетказган) каби — (ёмон) одамларни чиқариб (тозалаб) ташлайди» дедилар.