حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ فَأَمَرَ بِبِنَاءِ الْمَسْجِدِ فَقَالَ " يَا بَنِي النَّجَّارِ ثَامِنُونِي ". فَقَالُوا لاَ نَطْلُبُ ثَمَنَهُ إِلاَّ إِلَى اللَّهِ. فَأَمَرَ بِقُبُورِ الْمُشْرِكِينَ، فَنُبِشَتْ، ثُمَّ بِالْخِرَبِ فَسُوِّيَتْ، وَبِالنَّخْلِ فَقُطِعَ، فَصَفُّوا النَّخْلَ قِبْلَةَ الْمَسْجِدِ.
Абу Маъмар бизга айтди: Абдулворис бизга айтди, Абут-Тайёҳдан, у Анас розияллаҳу анҳудан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага келди, масжид қуришни буюрди ва: «Эй Бану Нажжор, менга (ер)нингг баҳосини (нархини) айтинг» дедилар. Улар: ‹Биз унинг баҳосини фақат Аллаҳдан сўраймиз (Аллаҳ учун берамиз)› деди. У зот мушрикларнинг қабрлари ҳақида (амр) буюрди, улар ковлаб (очилди), сўнг вайроналар ҳақида (буюрди), улар текисланди, ва хурмолар ҳақида (буюрди), улар кесилди. Улар хурмо(ёғоч)ларни масжиднинг қибла(томони)га саф қилиб қўйди.