وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ أَحْمَدَ بْنِ أَبِي خَلَفٍ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ بْنُ عَدِيٍّ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ زَيْدٍ، عَنْ يَحْيَى أَبِي عُمَرَ النَّخَعِيِّ، قَالَ سَأَلَ قَوْمٌ ابْنَ عَبَّاسٍ عَنْ بَيْعِ الْخَمْرِ، وَشِرَائِهَا، وَالتِّجَارَةِ فِيهَا فَقَالَ أَمُسْلِمُونَ أَنْتُمْ قَالُوا نَعَمْ . قَالَ فَإِنَّهُ لاَ يَصْلُحُ بَيْعُهَا وَلاَ شِرَاؤُهَا وَلاَ التِّجَارَةُ فِيهَا . قَالَ فَسَأَلُوهُ عَنِ النَّبِيذِ فَقَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ ثُمَّ رَجَعَ وَقَدْ نَبَذَ نَاسٌ مِنْ أَصْحَابِهِ فِي حَنَاتِمَ وَنَقِيرٍ وَدُبَّاءٍ فَأَمَرَ بِهِ فَأُهْرِيقَ ثُمَّ أَمَرَ بِسِقَاءٍ فَجُعِلَ فِيهِ زَبِيبٌ وَمَاءٌ فَجُعِلَ مِنَ اللَّيْلِ فَأَصْبَحَ فَشَرِبَ مِنْهُ يَوْمَهُ ذَلِكَ وَلَيْلَتَهُ الْمُسْتَقْبِلَةَ وَمِنَ الْغَدِ حَتَّى أَمْسَى فَشَرِبَ وَسَقَى فَلَمَّا أَصْبَحَ أَمَرَ بِمَا بَقِيَ مِنْهُ فَأُهَرِيقَ .
Ва менга Муҳаммад ибн Аҳмад ибн Абу Халаф ривоят қилди, бизга Закариё ибн Адий ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ Зайддан, у Яҳё Абу Умар ан-Нахаъийдан ривоят қилди. У деди: Бир қавм Ибн Аббосдан хамрни сотиш, сотиб олиш ва у билан савдо қилиш ҳақида сўради. У: ‹Сизлар мусулмонмисиз?› деди. Улар: ‹Ҳа›, дейишди. У: ‹Унда уни сотиш, сотиб олиш ва у билан савдо қилиш тўғри эмас›, деди. У деди: Сўнгра улар ундан набиз ҳақида сўрашди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир сафарга чиқиб, сўнгра қайтиб келдилар, саҳобаларидан баъзилари ҳанатим (қатронли сопол кўза), нақир (хурмо илдизидан ўйилган идиш) ва дуббо (қовоқ идиш)да набиз қилган эдилар. Шунда у (Расулуллаҳ) уни тўкиб ташлашга буюрдилар ва у тўкилди. Сўнгра мешга буюрдилар, унга майиз ва сув солинди, кечадан (тайёрланди), эрталаб бўлди ва у (Расулуллаҳ) ундан ўша куни, келгуси кечаси ва эртаси куни кеч бўлгунча ичдилар — ўзлари ичиб, (бошқаларга) ичирдилар. Эрталаб бўлганда ундан қолган нарсани тўкиб ташлашга буюрдилар ва у тўкилди.