حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عُبَيْدٍ، أَبِي عُمَرَ الْبَهْرَانِيِّ قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُنْتَبَذُ لَهُ أَوَّلَ اللَّيْلِ فَيَشْرَبُهُ إِذَا أَصْبَحَ يَوْمَهُ ذَلِكَ وَاللَّيْلَةَ الَّتِي تَجِيءُ وَالْغَدَ وَاللَّيْلَةَ الأُخْرَى وَالْغَدَ إِلَى الْعَصْرِ فَإِنْ بَقِيَ شَىْءٌ سَقَاهُ الْخَادِمَ أَوْ أَمَرَ بِهِ فَصُبَّ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ал-Анбарий ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба Яҳё ибн Убайд Абу Умар ал-Баҳронийдан ривоят қилди. У деди: Ибн Аббоснинг шундай деётганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга кечанинг аввалида набиз тайёрланар ва у ўша куни эрталаб, келаётган кечаси, эртаси куни, кейинги кечаси ва эртанги кун асргача уни ичардилар. Агар бир нарса қолса, уни хизматкорга ичирарди ёки тўкиб ташлашга буюрарди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ يَحْيَى الْبَهْرَانِيِّ، قَالَ ذَكَرُوا النَّبِيذَ عِنْدَ ابْنِ عَبَّاسٍ فَقَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُنْتَبَذُ لَهُ فِي سِقَاءٍ - قَالَ شُعْبَةُ مِنْ لَيْلَةِ الاِثْنَيْنِ - فَيَشْرَبُهُ يَوْمَ الاِثْنَيْنِ وَالثَّلاَثَاءِ إِلَى الْعَصْرِ فَإِنْ فَضَلَ مِنْهُ شَىْءٌ سَقَاهُ الْخَادِمَ أَوْ صَبَّهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Яҳё ал-Баҳронийдан ривоят қилди. У деди: Ибн Аббоснинг ҳузурида набиз ҳақида гапиришди, шунда у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга мешда набиз тайёрланарди — Шуъба: ‹душанба кечасидан›, деди — ва у (Расулуллаҳ) уни душанба ва сешанба кунлари асргача ичардилар. Агар ундан бир нарса ортса, уни хизматкорга ичирарди ёки тўкарди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ - وَاللَّفْظُ لأَبِي بَكْرٍ وَأَبِي كُرَيْبٍ - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي عُمَرَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُنْقَعُ لَهُ الزَّبِيبُ فَيَشْرَبُهُ الْيَوْمَ وَالْغَدَ وَبَعْدَ الْغَدِ إِلَى مَسَاءِ الثَّالِثَةِ ثُمَّ يَأْمُرُ بِهِ فَيُسْقَى أَوْ يُهَرَاقُ .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди — лафз Абу Бакр ва Абу Курайбники — Ишоқ: хабар берди, деди, қолган иккаласи эса: бизга Абу Муовия ал-Аъмашдан, у Абу Умардан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди, деди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга майиз ивитилар ва у (Расулуллаҳ) уни ўша куни, эртаси куни ва индини учинчи кун кечигача ичардилар, сўнгра уни хизматкорга ичиришга ёки тўкиб ташлашга буюрардилар.
وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ يَحْيَى أَبِي عُمَرَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُنْبَذُ لَهُ الزَّبِيبُ فِي السِّقَاءِ فَيَشْرَبُهُ يَوْمَهُ وَالْغَدَ وَبَعْدَ الْغَدِ فَإِذَا كَانَ مِسَاءُ الثَّالِثَةِ شَرِبَهُ وَسَقَاهُ فَإِنْ فَضَلَ شَىْءٌ أَهْرَاقَهُ .
Ва бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Жарир ал-Аъмашдан, у Яҳё Абу Умардан, у Ибн Аббосдан хабар берди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга мешда майиз набиз қилинар ва у (Расулуллаҳ) уни ўша куни, эртаси куни ва индини ичардилар. Учинчи кун кечи бўлганда уни ўзлари ичиб, (бошқаларга) ичирардилар. Агар бир нарса ортиб қолса, уни тўкиб ташлардилар.
وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ أَحْمَدَ بْنِ أَبِي خَلَفٍ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ بْنُ عَدِيٍّ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ زَيْدٍ، عَنْ يَحْيَى أَبِي عُمَرَ النَّخَعِيِّ، قَالَ سَأَلَ قَوْمٌ ابْنَ عَبَّاسٍ عَنْ بَيْعِ الْخَمْرِ، وَشِرَائِهَا، وَالتِّجَارَةِ فِيهَا فَقَالَ أَمُسْلِمُونَ أَنْتُمْ قَالُوا نَعَمْ . قَالَ فَإِنَّهُ لاَ يَصْلُحُ بَيْعُهَا وَلاَ شِرَاؤُهَا وَلاَ التِّجَارَةُ فِيهَا . قَالَ فَسَأَلُوهُ عَنِ النَّبِيذِ فَقَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ ثُمَّ رَجَعَ وَقَدْ نَبَذَ نَاسٌ مِنْ أَصْحَابِهِ فِي حَنَاتِمَ وَنَقِيرٍ وَدُبَّاءٍ فَأَمَرَ بِهِ فَأُهْرِيقَ ثُمَّ أَمَرَ بِسِقَاءٍ فَجُعِلَ فِيهِ زَبِيبٌ وَمَاءٌ فَجُعِلَ مِنَ اللَّيْلِ فَأَصْبَحَ فَشَرِبَ مِنْهُ يَوْمَهُ ذَلِكَ وَلَيْلَتَهُ الْمُسْتَقْبِلَةَ وَمِنَ الْغَدِ حَتَّى أَمْسَى فَشَرِبَ وَسَقَى فَلَمَّا أَصْبَحَ أَمَرَ بِمَا بَقِيَ مِنْهُ فَأُهَرِيقَ .
Ва менга Муҳаммад ибн Аҳмад ибн Абу Халаф ривоят қилди, бизга Закариё ибн Адий ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ Зайддан, у Яҳё Абу Умар ан-Нахаъийдан ривоят қилди. У деди: Бир қавм Ибн Аббосдан хамрни сотиш, сотиб олиш ва у билан савдо қилиш ҳақида сўради. У: ‹Сизлар мусулмонмисиз?› деди. Улар: ‹Ҳа›, дейишди. У: ‹Унда уни сотиш, сотиб олиш ва у билан савдо қилиш тўғри эмас›, деди. У деди: Сўнгра улар ундан набиз ҳақида сўрашди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир сафарга чиқиб, сўнгра қайтиб келдилар, саҳобаларидан баъзилари ҳанатим (қатронли сопол кўза), нақир (хурмо илдизидан ўйилган идиш) ва дуббо (қовоқ идиш)да набиз қилган эдилар. Шунда у (Расулуллаҳ) уни тўкиб ташлашга буюрдилар ва у тўкилди. Сўнгра мешга буюрдилар, унга майиз ва сув солинди, кечадан (тайёрланди), эрталаб бўлди ва у (Расулуллаҳ) ундан ўша куни, келгуси кечаси ва эртаси куни кеч бўлгунча ичдилар — ўзлари ичиб, (бошқаларга) ичирдилар. Эрталаб бўлганда ундан қолган нарсани тўкиб ташлашга буюрдилар ва у тўкилди.
حَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، حَدَّثَنَا الْقَاسِمُ، - يَعْنِي ابْنَ الْفَضْلِ الْحُدَّانِيَّ - حَدَّثَنَا ثُمَامَةُ، - يَعْنِي ابْنَ حَزْنٍ الْقُشَيْرِيَّ - قَالَ لَقِيتُ عَائِشَةَ فَسَأَلْتُهَا عَنِ النَّبِيذِ، فَدَعَتْ عَائِشَةُ جَارِيَةً حَبَشِيَّةً فَقَالَتْ سَلْ هَذِهِ فَإِنَّهَا كَانَتْ تَنْبِذُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتِ الْحَبَشِيَّةُ كُنْتُ أَنْبِذُ لَهُ فِي سِقَاءٍ مِنَ اللَّيْلِ وَأُوكِيهِ وَأُعَلِّقُهُ فَإِذَا أَصْبَحَ شَرِبَ مِنْهُ .
Бизга Шайбон ибн Фарруҳ ривоят қилди, бизга Қосим — яъни Ибнул Фазл ал-Ҳуддоний — ривоят қилди, бизга Сумома — яъни Ибн Ҳазн ал-Қушайрий — ривоят қилди. У деди: Оиша билан учрашиб, ундан набиз ҳақида сўрадим. Шунда Оиша бир ҳабашалик чўрини чақириб: ‹Бундан сўра, чунки у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга набиз тайёрларди›, деди. Ҳабаш (чўри) аёл деди: Мен унга кечаси мешда набиз тайёрлаб, оғзини боғлаб, осиб қўярдим. Эрталаб бўлганда у (Расулуллаҳ) ундан ичардилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى الْعَنَزِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ أُمِّهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنَّا نَنْبِذُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سِقَاءٍ يُوكَى أَعْلاَهُ وَلَهُ عَزْلاَءُ نَنْبِذُهُ غُدْوَةً فَيَشْرَبُهُ عِشَاءً وَنَنْبِذُهُ عِشَاءً فَيَشْرَبُهُ غُدْوَةً .
Бизга Муҳаммад ибнул Мусанно ал-Аназий ривоят қилди, бизга Абдулваҳҳоб ас-Сақафий Юнусдан, у Ҳасандан, у онасидан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга оғзи боғланган, пастида оғзига эга бўлган мешда набиз тайёрлардик. Уни эрталаб набиз қилсак, у кечқурун ичардилар, кечқурун набиз қилсак, у эрталаб ичардилар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي حَازِمٍ - عَنْ أَبِي، حَازِمٍ عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ دَعَا أَبُو أُسَيْدٍ السَّاعِدِيُّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي عُرْسِهِ فَكَانَتِ امْرَأَتُهُ يَوْمَئِذٍ خَادِمَهُمْ وَهِيَ الْعَرُوسُ قَالَ سَهْلٌ تَدْرُونَ مَا سَقَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْقَعَتْ لَهُ تَمَرَاتٍ مِنَ اللَّيْلِ فِي تَوْرٍ فَلَمَّا أَكَلَ سَقَتْهُ إِيَّاهُ .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Абдулазиз — яъни Ибн Абу Ҳозим — Абу Ҳозимдан, у Саҳл ибн Саъддан ривоят қилди. У деди: Абу Усайд ас-Соидий Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни тўйига таклиф қилди. Ўша куни унинг хотини — келин бўлиб — уларга хизмат қиларди. Саҳл деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга нима ичирганини биласизларми? У кечаси тош идишда у кишига хурмолар ивитиб қўйган эди. У (Расулуллаҳ) еб бўлганларидан кейин уни у кишига ичирди.
وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ - عَنْ أَبِي حَازِمٍ، قَالَ سَمِعْتُ سَهْلاً، يَقُولُ أَتَى أَبُو أُسَيْدٍ السَّاعِدِيُّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَدَعَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . بِمِثْلِهِ وَلَمْ يَقُلْ فَلَمَّا أَكَلَ سَقَتْهُ إِيَّاهُ .
Ва бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Яъқуб — яъни Ибн Абдурраҳмон — Абу Ҳозимдан ривоят қилди. У деди: Саҳлнинг шундай деётганини эшитдим: Абу Усайд ас-Соидий Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига келиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни таклиф қилди — унинг (олдинги ҳадис) мислидай — лекин ‹у еб бўлганларидан кейин уни у кишига ичирди› демади.
وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ سَهْلٍ التَّمِيمِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدٌ، - يَعْنِي أَبَا غَسَّانَ - حَدَّثَنِي أَبُو حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، بِهَذَا الْحَدِيثِ وَقَالَ فِي تَوْرٍ مِنْ حِجَارَةٍ فَلَمَّا فَرَغَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الطَّعَامِ أَمَاثَتْهُ فَسَقَتْهُ تَخُصُّهُ بِذَلِكَ .
Ва менга Муҳаммад ибн Саҳл ат-Тамимий ривоят қилди, бизга Ибн Абу Марям ривоят қилди, бизга Муҳаммад — яъни Абу Ғассон — хабар берди, менга Абу Ҳозим Саҳл ибн Саъддан шу ҳадисни ривоят қилди ва деди: ‹тош идишда›, ва: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам таомдан бўшаганларидан кейин уни (хурмони сувда) эзиб, суюлтириб, у кишига ичирди, буни у кишига хос қилди, деди.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ سَهْلٍ التَّمِيمِيُّ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ إِسْحَاقَ - قَالَ أَبُو بَكْرٍ أَخْبَرَنَا وَقَالَ ابْنُ سَهْلٍ، حَدَّثَنَا - ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدٌ، - وَهُوَ ابْنُ مُطَرِّفٍ أَبُو غَسَّانَ - أَخْبَرَنِي أَبُو حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ ذُكِرَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم امْرَأَةٌ مِنَ الْعَرَبِ فَأَمَرَ أَبَا أُسَيْدٍ أَنْ يُرْسِلَ إِلَيْهَا فَأَرْسَلَ إِلَيْهَا فَقَدِمَتْ فَنَزَلَتْ فِي أُجُمِ بَنِي سَاعِدَةَ فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى جَاءَهَا فَدَخَلَ عَلَيْهَا فَإِذَا امْرَأَةٌ مُنَكِّسَةٌ رَأْسَهَا فَلَمَّا كَلَّمَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ أَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْكَ قَالَ " قَدْ أَعَذْتُكِ مِنِّي " . فَقَالُوا لَهَا أَتَدْرِينَ مَنْ هَذَا فَقَالَتْ لاَ . فَقَالُوا هَذَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَاءَكِ لِيَخْطُبَكِ قَالَتْ أَنَا كُنْتُ أَشْقَى مِنْ ذَلِكَ . قَالَ سَهْلٌ فَأَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَئِذٍ حَتَّى جَلَسَ فِي سَقِيفَةِ بَنِي سَاعِدَةَ هُوَ وَأَصْحَابُهُ ثُمَّ قَالَ " اسْقِنَا " . لِسَهْلٍ قَالَ فَأَخْرَجْتُ لَهُمْ هَذَا الْقَدَحَ فَأَسْقَيْتُهُمْ فِيهِ . قَالَ أَبُو حَازِمٍ فَأَخْرَجَ لَنَا سَهْلٌ ذَلِكَ الْقَدَحَ فَشَرِبْنَا فِيهِ قَالَ ثُمَّ اسْتَوْهَبَهُ بَعْدَ ذَلِكَ عُمَرُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ فَوَهَبَهُ لَهُ . وَفِي رِوَايَةِ أَبِي بَكْرِ بْنِ إِسْحَاقَ قَالَ " اسْقِنَا يَا سَهْلُ " .
Менга Муҳаммад ибн Саҳл ат-Тамимий ва Абу Бакр ибн Ишоқ ривоят қилди — Абу Бакр: хабар берди, деди, Ибн Саҳл эса: ривоят қилди, деди — бизга Ибн Абу Марям (ривоят қилди), бизга Муҳаммад — у Ибн Мутарриф Абу Ғассон — хабар берди, менга Абу Ҳозим Саҳл ибн Саъддан хабар берди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга араблардан бир аёл ҳақида айтилди. Шунда у Абу Усайдга унинг ҳузурига (киши) юборишни буюрдилар, у ҳам юборди. (Аёл) келиб, Бану Соида қалъасига тушди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам чиқиб, унинг олдига келдилар ва ҳузурига кирдилар. Қарасалар, аёл бошини қуйи солган эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам у билан гаплашганларида, у: ‹Сендан Аллаҳга паноҳ тилайман›, деди. У (Расулуллаҳ): «Сени ўзимдан паноҳ бердим (қўйиб юбордим)», дедилар. Улар аёлга: ‹Бу ким эканини биласанми?› дейишди. У: ‹Йўқ›, деди. Улар: ‹Бу Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам, сенга совчилик қилгани келган›, дейишди. У: ‹Мен ундан ҳам бахтсизроқ эдим›, деди. Саҳл деди: Ўша куни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам келиб, ўзлари ва саҳобалари билан Бану Соида соябонида ўтирдилар. Сўнгра Саҳлга: «Бизга ичиргин», дедилар. У деди: Мен уларга мана шу қадаҳни чиқариб, унда уларга ичирдим. Абу Ҳозим деди: Саҳл бизга ўша қадаҳни чиқарди ва биз ундан ичдик. У деди: Сўнгра ундан кейин Умар ибн Абдулазиз уни (қадаҳни) ҳадя сўради, у ҳам унга ҳадя қилди. Абу Бакр ибн Ишоқнинг ривоятида: «Бизга ичиргин, эй Саҳл», деди, дейилган.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ، بْنُ سَلَمَةَ عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ لَقَدْ سَقَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِقَدَحِي هَذَا الشَّرَابَ كُلَّهُ الْعَسَلَ وَالنَّبِيذَ وَالْمَاءَ وَاللَّبَنَ .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, иккаласи: бизга Аффон ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама Собитдан, у Анасдан ривоят қилди, деди. У деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга мана шу қадаҳим билан барча ичимликларни — асал, набиз, сув ва сутни — ичирдим.