وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ - وَاللَّفْظُ لأَبِي بَكْرٍ وَأَبِي كُرَيْبٍ - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي عُمَرَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُنْقَعُ لَهُ الزَّبِيبُ فَيَشْرَبُهُ الْيَوْمَ وَالْغَدَ وَبَعْدَ الْغَدِ إِلَى مَسَاءِ الثَّالِثَةِ ثُمَّ يَأْمُرُ بِهِ فَيُسْقَى أَوْ يُهَرَاقُ .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди — лафз Абу Бакр ва Абу Курайбники — Ишоқ: хабар берди, деди, қолган иккаласи эса: бизга Абу Муовия ал-Аъмашдан, у Абу Умардан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди, деди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга майиз ивитилар ва у (Расулуллаҳ) уни ўша куни, эртаси куни ва индини учинчи кун кечигача ичардилар, сўнгра уни хизматкорга ичиришга ёки тўкиб ташлашга буюрардилар.