حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " هَاجَرَ إِبْرَاهِيمُ ـ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ـ بِسَارَةَ، فَدَخَلَ بِهَا قَرْيَةً فِيهَا مَلِكٌ مِنَ الْمُلُوكِ، أَوْ جَبَّارٌ مِنَ الْجَبَابِرَةِ، فَقِيلَ دَخَلَ إِبْرَاهِيمُ بِامْرَأَةٍ، هِيَ مِنْ أَحْسَنِ النِّسَاءِ. فَأَرْسَلَ إِلَيْهِ أَنْ يَا إِبْرَاهِيمُ، مَنْ هَذِهِ الَّتِي مَعَكَ قَالَ أُخْتِي. ثُمَّ رَجَعَ إِلَيْهَا، فَقَالَ لاَ تُكَذِّبِي حَدِيثِي فَإِنِّي أَخْبَرْتُهُمْ أَنَّكِ أُخْتِي، وَاللَّهِ إِنْ عَلَى الأَرْضِ مُؤْمِنٌ غَيْرِي وَغَيْرُكِ. فَأَرْسَلَ بِهَا إِلَيْهِ، فَقَامَ إِلَيْهَا، فَقَامَتْ تَوَضَّأُ وَتُصَلِّي فَقَالَتِ اللَّهُمَّ إِنْ كُنْتُ آمَنْتُ بِكَ وَبِرَسُولِكَ وَأَحْصَنْتُ فَرْجِي، إِلاَّ عَلَى زَوْجِي فَلاَ تُسَلِّطْ عَلَىَّ الْكَافِرَ. فَغُطَّ حَتَّى رَكَضَ بِرِجْلِهِ ". قَالَ الأَعْرَجُ قَالَ أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ قَالَ قَالَتِ اللَّهُمَّ إِنْ يَمُتْ يُقَالُ هِيَ قَتَلَتْهُ. فَأُرْسِلَ ثُمَّ قَامَ إِلَيْهَا، فَقَامَتْ تَوَضَّأُ تُصَلِّي، وَتَقُولُ اللَّهُمَّ إِنْ كُنْتُ آمَنْتُ بِكَ وَبِرَسُولِكَ، وَأَحْصَنْتُ فَرْجِي، إِلاَّ عَلَى زَوْجِي، فَلاَ تُسَلِّطْ عَلَىَّ هَذَا الْكَافِرَ، فَغُطَّ حَتَّى رَكَضَ بِرِجْلِهِ. قَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ قَالَ أَبُو سَلَمَةَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَقَالَتِ اللَّهُمَّ إِنْ يَمُتْ فَيُقَالُ هِيَ قَتَلَتْهُ، فَأُرْسِلَ فِي الثَّانِيَةِ، أَوْ فِي الثَّالِثَةِ، فَقَالَ وَاللَّهِ مَا أَرْسَلْتُمْ إِلَىَّ إِلاَّ شَيْطَانًا، ارْجِعُوهَا إِلَى إِبْرَاهِيمَ، وَأَعْطُوهَا آجَرَ. فَرَجَعَتْ إِلَى إِبْرَاهِيمَ ـ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ـ فَقَالَتْ أَشَعَرْتَ أَنَّ اللَّهَ كَبَتَ الْكَافِرَ وَأَخْدَمَ وَلِيدَةً.
Бизга Абулямон ривоят қилди, бизга Шуайб хабар берди, бизга Абуззинод ривоят қилди, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Иброҳим (алайҳиссалом) Сора билан ҳижрат қилди ва у билан подшоҳлардан бир подшоҳ ёки золимлардан бир золим (яшайдиган) қишлоққа кирди. Унга: Иброҳим аёлларнинг энг гўзалларидан бўлган бир аёл билан кирди, дейилди. У (подшоҳ) Иброҳимга одам юбориб: Эй Иброҳим, сен билан бўлган бу (аёл) ким? деди. У: Синглим, деди. Сўнг у (Сорага) қайтиб деди: Менинг сўзимни ёлғон чиқарма, мен уларга сени синглим деганман. Аллаҳга қасамки, ер юзида мендан ва сендан бошқа мўмин йўқ. Сўнг (подшоҳ) уни унга (Сорага) юборди (олиб келтирди). У унга (Сорага) қараб турди, у (Сора) туриб таҳорат олиб намоз ўқий бошлади ва деди: Аллаҳим, агар мен Сенга ва Расулингга иймон келтирган, эримдан бошқага авратимни сақлаган бўлсам, бу кофирни менга мусаллат қилма. Шунда у (подшоҳ) бўғила бошлади, ҳатто оёғини ерга урди». Аъраж деди: Абу Салама ибн Абдурроҳмон деди: Абу Ҳурайра деди: У (Сора) деди: Аллаҳим, агар у ўлса, уни шу (аёл) ўлдирди дейилади. Шунда у (подшоҳ) қўйиб юборилди. Сўнг у яна унга турди (яқинлашди), у (Сора) туриб таҳорат олиб намоз ўқиб деди: Аллаҳим, агар мен Сенга ва Расулингга иймон келтириб, эримдан бошқага авратимни сақлаган бўлсам, бу кофирни менга мусаллат қилма. Шунда у бўғилди, ҳатто оёғини ерга урди. Абдурроҳман деди: Абу Салама деди: Абу Ҳурайра деди: У (Сора) деди: Аллаҳим, агар у ўлса, уни шу (аёл) ўлдирди дейилади. Шунда у иккинчи ёки учинчи марта қўйиб юборилди. У (подшоҳ) деди: Аллаҳга қасамки, сиз менга шайтондан бошқани юбормабсиз. Уни Иброҳимга қайтаринглар ва унга Ожарни (Ҳожарни) беринглар. У (Сора) Иброҳим (алайҳиссалом)га қайтиб деди: Биласанми, Аллаҳ кофирни хор қилди ва бир чўрини хизматкор қилиб берди.