حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّهَا قَالَتِ اخْتَصَمَ سَعْدُ بْنُ أَبِي وَقَّاصٍ وَعَبْدُ بْنُ زَمْعَةَ فِي غُلاَمٍ، فَقَالَ سَعْدٌ هَذَا يَا رَسُولَ اللَّهِ ابْنُ أَخِي عُتْبَةَ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، عَهِدَ إِلَىَّ أَنَّهُ ابْنُهُ، انْظُرْ إِلَى شَبَهِهِ. وَقَالَ عَبْدُ بْنُ زَمْعَةَ هَذَا أَخِي يَا رَسُولَ اللَّهِ وُلِدَ عَلَى فِرَاشِ أَبِي مِنْ وَلِيدَتِهِ. فَنَظَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى شَبَهِهِ، فَرَأَى شَبَهًا بَيِّنًا بِعُتْبَةَ، فَقَالَ " هُوَ لَكَ يَا عَبْدُ، الْوَلَدُ لِلْفِرَاشِ وَلِلْعَاهِرِ الْحَجَرُ وَاحْتَجِبِي مِنْهُ يَا سَوْدَةُ بِنْتَ زَمْعَةَ ". فَلَمْ تَرَهُ سَوْدَةُ قَطُّ.
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо): У деди: Саъд ибн Абу Ваққос ва Абд ибн Замъа бир бола ҳақида талашиб қолдилар. Саъд деди: Ё Расулуллаҳ, бу менинг акам Утба ибн Абу Ваққоснинг ўғли, у менга бу ўзининг ўғли эканини васият қилган, унинг ўхшашлигига қара. Абд ибн Замъа деди: Ё Расулуллаҳ, бу менинг (ука)м, отамнинг тўшагида унинг чўрисидан туғилган. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг ўхшашлигига қаради, Утбага аниқ ўхшашликни кўрди, сўнг деди: «У сеники, эй Абд. Бола тўшак (эгаси)ники, зинокорга эса тош (маҳрумлик). Сен ундан парда тут, эй Савда бинти Замъа». Шундан кейин Савда уни (болани) ҳеч қачон кўрмади.