حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ قَزَعَةَ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ كَانَ عُتْبَةُ بْنُ أَبِي وَقَّاصٍ عَهِدَ إِلَى أَخِيهِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ أَنَّ ابْنَ وَلِيدَةِ زَمْعَةَ مِنِّي فَاقْبِضْهُ. قَالَتْ فَلَمَّا كَانَ عَامَ الْفَتْحِ أَخَذَهُ سَعْدُ بْنُ أَبِي وَقَّاصٍ وَقَالَ ابْنُ أَخِي، قَدْ عَهِدَ إِلَىَّ فِيهِ. فَقَامَ عَبْدُ بْنُ زَمْعَةَ، فَقَالَ أَخِي، وَابْنُ وَلِيدَةِ أَبِي، وُلِدَ عَلَى فِرَاشِهِ. فَتَسَاوَقَا إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم. فَقَالَ سَعْدٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ، ابْنُ أَخِي، كَانَ قَدْ عَهِدَ إِلَىَّ فِيهِ. فَقَالَ عَبْدُ بْنُ زَمْعَةَ أَخِي وَابْنُ وَلِيدَةِ أَبِي، وُلِدَ عَلَى فِرَاشِهِ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هُوَ لَكَ يَا عَبْدُ بْنَ زَمْعَةَ ". ثُمَّ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " الْوَلَدُ لِلْفِرَاشِ، وَلِلْعَاهِرِ الْحَجَرُ ". ثُمَّ قَالَ لِسَوْدَةَ بِنْتِ زَمْعَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " احْتَجِبِي مِنْهُ ". لِمَا رَأَى مِنْ شَبَهِهِ بِعُتْبَةَ، فَمَا رَآهَا حَتَّى لَقِيَ اللَّهَ.
Яҳё ибн Қазаъа бизга айтди: Молик бизга айтди, Ибн Шиҳобдан, у Урва ибн Зубайрдан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: Утба ибн Абу Ваққос биродари Саъд ибн Абу Ваққосга: ‹Замъанинг чўриси(дан туғилган) ўғил мендандир, уни (ўз қарамоғингга) ол› деб васият қилган эди. У деди: Фатҳ (Макка фатҳи) йили бўлганида, Саъд ибн Абу Ваққос уни олди ва: ‹Бу биродаримнинг ўғли, у бу ҳақда менга васият қилган› деди. Абд ибн Замъа туриб: ‹Бу менинг биродарим ва отамнинг чўриси(дан туғилган) ўғли, унинг тўшагида туғилган› деди. Иккаласи Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга (ҳузурига) келди. Саъд: ‹Ё Расулуллаҳ, бу биродаримнинг ўғли, у бу ҳақда менга васият қилган эди› деди. Абд ибн Замъа: ‹Бу менинг биродарим ва отамнинг чўриси(дан туғилган) ўғли, унинг тўшагида туғилган› деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «У сеники, эй Абд ибн Замъа» дедилар. Сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бола тўшак (эгаси) учундир, зинокорга эса тош (маҳрумлик)» дедилар. Сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг завжаси Савда бинти Замъага: «Ундан парда (ҳижоб) тут» дедилар — унинг Утбага ўхшашлиғини кўргани учун. У (бола) уни (Савдани) Аллаҳга йўлиқгунча кўрмади.