حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي السَّفَرِ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ سَأَلْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمِعْرَاضِ فَقَالَ " إِذَا أَصَابَ بِحَدِّهِ فَكُلْ، وَإِذَا أَصَابَ بِعَرْضِهِ فَلاَ تَأْكُلْ، فَإِنَّهُ وَقِيذٌ ". قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أُرْسِلُ كَلْبِي وَأُسَمِّي، فَأَجِدُ مَعَهُ عَلَى الصَّيْدِ كَلْبًا آخَرَ لَمْ أُسَمِّ عَلَيْهِ، وَلاَ أَدْرِي أَيُّهُمَا أَخَذَ. قَالَ " لاَ تَأْكُلْ، إِنَّمَا سَمَّيْتَ عَلَى كَلْبِكَ وَلَمْ تُسَمِّ عَلَى الآخَرِ ".
Абул-Валид бизга айтди: Шуъба бизга айтди: Абдуллаҳ ибн Абус-Сафар менга хабар берди, Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотам розияллаҳу анҳудан: У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан миъроз (учи ўткир бўлмаган камон/найза) ҳақида сўради. У зот: «Агар унинг ўткир (қирраси) билан (овни) урса, е. Агар унинг ён (эни) билан урса, ема, чунки у — вақиз (уриб ўлдирилган, сўйилмаган)дир» дедилар. Мен: ‹Ё Расулуллаҳ, мен итимни (овга) қўйиб юбораман ва (Аллаҳ номини) атайман, сўнг ов устида у билан — мен (Аллаҳ номини) атамаган бошқа бир итни топаман, қайсиси (овни) тутганини билмайман› дедим. У зот: «Ема, чунки сен фақат ўз итингга (Аллаҳ номини) атадинг, бошқасига атамадинг» дедилар.