حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ ابْنِ أَبِي السَّفَرِ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ سَأَلْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِذَا أَرْسَلْتَ كَلْبَكَ الْمُعَلَّمَ فَقَتَلَ فَكُلْ، وَإِذَا أَكَلَ فَلاَ تَأْكُلْ، فَإِنَّمَا أَمْسَكَهُ عَلَى نَفْسِهِ ". قُلْتُ أُرْسِلُ كَلْبِي فَأَجِدُ مَعَهُ كَلْبًا آخَرَ قَالَ " فَلاَ تَأْكُلْ، فَإِنَّمَا سَمَّيْتَ عَلَى كَلْبِكَ، وَلَمْ تُسَمِّ عَلَى كَلْبٍ آخَرَ ".
Бизга Ҳафс ибн Умар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Ибн Абус-Сафардан, у аш-Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотимдан ривоят қилди, у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўрадим. У: «Ўргатилган итингни (овга) юбориб, у (овни) ўлдирса, еявер; агар (итнинг ўзи) еган бўлса, ема, чунки у уни ўзи учун ушлаб тутган бўлади,» дедилар. Мен: «Итимни юбораман-да, унинг ёнида бошқа ит ҳам топаман (қўшилиб қолади)-чи?» дедим. У: «Унда ема; чунки сен ўз итингга (Аллаҳнинг исмини) айтгансан, бошқа итга айтмагансан,» дедилар.