حَدَّثَنَا آدَمُ بْنُ أَبِي إِيَاسٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَزَالُ الْعَبْدُ فِي صَلاَةٍ مَا كَانَ فِي الْمَسْجِدِ يَنْتَظِرُ الصَّلاَةَ، مَا لَمْ يُحْدِثْ ". فَقَالَ رَجُلٌ أَعْجَمِيٌّ مَا الْحَدَثُ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ قَالَ الصَّوْتُ. يَعْنِي الضَّرْطَةَ.
Бизга Одам ибн Абу Иёс ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Зиъб, Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Банда масжидда намозни кутиб турар экан — токи ҳадасини бузмагунча — у (гўё) намозда давом этади,» дедилар. Шунда бир аъжамий (араб бўлмаган) киши: «Ҳадас нима, эй Абу Ҳурайра?» деди. У: «Овоз (чиқишидир),» деди — яъни шамол (чиқишини) назарда тутади.