حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي حُسَيْنٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ الْحَارِثِ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ امْرَأَةً، سَوْدَاءَ جَاءَتْ، فَزَعَمَتْ أَنَّهَا أَرْضَعَتْهُمَا، فَذَكَرَ لِلنَّبِيِّ فَأَعْرَضَ عَنْهُ، وَتَبَسَّمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم. قَالَ " كَيْفَ وَقَدْ قِيلَ ". وَقَدْ كَانَتْ تَحْتَهُ ابْنَةُ أَبِي إِهَابٍ التَّمِيمِيِّ.
Муҳаммад ибн Касир бизга айтди: Суфён бизга хабар берди: Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ибн Абу Ҳусайн бизга хабар берди: Абдуллаҳ ибн Абу Мулайка бизга айтди, Уқба ибн Ҳорис розияллаҳу анҳудан: Бир қора (танли) аёл келди ва у иккаласини (Уқба ва хотинини) эмизганини даъво қилди. (Уқба) буни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга зикр қилди, у зот ундан юз ўгирди ва Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам табассум қилди. У зот: «(Энди никоҳ) қандай (давом этсин), ҳолбуки айтилди-ку?» дедилар. Унинг никоҳида Абу Иҳоб Тамимийнинг қизи бор эди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ قَزَعَةَ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ كَانَ عُتْبَةُ بْنُ أَبِي وَقَّاصٍ عَهِدَ إِلَى أَخِيهِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ أَنَّ ابْنَ وَلِيدَةِ زَمْعَةَ مِنِّي فَاقْبِضْهُ. قَالَتْ فَلَمَّا كَانَ عَامَ الْفَتْحِ أَخَذَهُ سَعْدُ بْنُ أَبِي وَقَّاصٍ وَقَالَ ابْنُ أَخِي، قَدْ عَهِدَ إِلَىَّ فِيهِ. فَقَامَ عَبْدُ بْنُ زَمْعَةَ، فَقَالَ أَخِي، وَابْنُ وَلِيدَةِ أَبِي، وُلِدَ عَلَى فِرَاشِهِ. فَتَسَاوَقَا إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم. فَقَالَ سَعْدٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ، ابْنُ أَخِي، كَانَ قَدْ عَهِدَ إِلَىَّ فِيهِ. فَقَالَ عَبْدُ بْنُ زَمْعَةَ أَخِي وَابْنُ وَلِيدَةِ أَبِي، وُلِدَ عَلَى فِرَاشِهِ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هُوَ لَكَ يَا عَبْدُ بْنَ زَمْعَةَ ". ثُمَّ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " الْوَلَدُ لِلْفِرَاشِ، وَلِلْعَاهِرِ الْحَجَرُ ". ثُمَّ قَالَ لِسَوْدَةَ بِنْتِ زَمْعَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " احْتَجِبِي مِنْهُ ". لِمَا رَأَى مِنْ شَبَهِهِ بِعُتْبَةَ، فَمَا رَآهَا حَتَّى لَقِيَ اللَّهَ.
Яҳё ибн Қазаъа бизга айтди: Молик бизга айтди, Ибн Шиҳобдан, у Урва ибн Зубайрдан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: Утба ибн Абу Ваққос биродари Саъд ибн Абу Ваққосга: ‹Замъанинг чўриси(дан туғилган) ўғил мендандир, уни (ўз қарамоғингга) ол› деб васият қилган эди. У деди: Фатҳ (Макка фатҳи) йили бўлганида, Саъд ибн Абу Ваққос уни олди ва: ‹Бу биродаримнинг ўғли, у бу ҳақда менга васият қилган› деди. Абд ибн Замъа туриб: ‹Бу менинг биродарим ва отамнинг чўриси(дан туғилган) ўғли, унинг тўшагида туғилган› деди. Иккаласи Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга (ҳузурига) келди. Саъд: ‹Ё Расулуллаҳ, бу биродаримнинг ўғли, у бу ҳақда менга васият қилган эди› деди. Абд ибн Замъа: ‹Бу менинг биродарим ва отамнинг чўриси(дан туғилган) ўғли, унинг тўшагида туғилган› деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «У сеники, эй Абд ибн Замъа» дедилар. Сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бола тўшак (эгаси) учундир, зинокорга эса тош (маҳрумлик)» дедилар. Сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг завжаси Савда бинти Замъага: «Ундан парда (ҳижоб) тут» дедилар — унинг Утбага ўхшашлиғини кўргани учун. У (бола) уни (Савдани) Аллаҳга йўлиқгунча кўрмади.
حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي السَّفَرِ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ سَأَلْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمِعْرَاضِ فَقَالَ " إِذَا أَصَابَ بِحَدِّهِ فَكُلْ، وَإِذَا أَصَابَ بِعَرْضِهِ فَلاَ تَأْكُلْ، فَإِنَّهُ وَقِيذٌ ". قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أُرْسِلُ كَلْبِي وَأُسَمِّي، فَأَجِدُ مَعَهُ عَلَى الصَّيْدِ كَلْبًا آخَرَ لَمْ أُسَمِّ عَلَيْهِ، وَلاَ أَدْرِي أَيُّهُمَا أَخَذَ. قَالَ " لاَ تَأْكُلْ، إِنَّمَا سَمَّيْتَ عَلَى كَلْبِكَ وَلَمْ تُسَمِّ عَلَى الآخَرِ ".
Абул-Валид бизга айтди: Шуъба бизга айтди: Абдуллаҳ ибн Абус-Сафар менга хабар берди, Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотам розияллаҳу анҳудан: У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан миъроз (учи ўткир бўлмаган камон/найза) ҳақида сўради. У зот: «Агар унинг ўткир (қирраси) билан (овни) урса, е. Агар унинг ён (эни) билан урса, ема, чунки у — вақиз (уриб ўлдирилган, сўйилмаган)дир» дедилар. Мен: ‹Ё Расулуллаҳ, мен итимни (овга) қўйиб юбораман ва (Аллаҳ номини) атайман, сўнг ов устида у билан — мен (Аллаҳ номини) атамаган бошқа бир итни топаман, қайсиси (овни) тутганини билмайман› дедим. У зот: «Ема, чунки сен фақат ўз итингга (Аллаҳ номини) атадинг, бошқасига атамадинг» дедилар.