Қул ва чўриларнинг белгиланган тўлови

Ijara kitobi · 1 ҳадис

باب ضَرِيبَةِ الْعَبْدِ، وَتَعَاهُدِ ضَرَائِبِ الإِمَاءِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ حُمَيْدٍ الطَّوِيلِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ حَجَمَ أَبُو طَيْبَةَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم، فَأَمَرَ لَهُ بِصَاعٍ أَوْ صَاعَيْنِ مِنْ طَعَامٍ، وَكَلَّمَ مَوَالِيَهُ فَخَفَّفَ عَنْ غَلَّتِهِ أَوْ ضَرِيبَتِهِ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Юсуф ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у Ҳумайд Тавиилдан, у Анас ибн Моликдан (розияллаҳу анҳу), у деди: Абу Тайба Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ҳижома (қон олиш) қилди. У унга бир ёки икки сў таом (беришни) буюрди ва хўжайинлари билан гаплашди, улар унинг ғалла (ҳақ) ёки белгиланган тўловидан енгиллатдилар.