حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ احْتَجَمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَأَعْطَى الْحَجَّامَ أَجْرَهُ، وَلَوْ عَلِمَ كَرَاهِيَةً لَمْ يُعْطِهِ.
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, у Холиддан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (розияллаҳу анҳумо), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳижома қилдирди ва ҳажжомга ҳақини берди. Агар уни макруҳ (ёқимсиз) деб билганида, унга бермас эди.
حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ، عَنْ عَمْرِو بْنِ عَامِرٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا ـ رضى الله عنه ـ يَقُولُ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَحْتَجِمُ، وَلَمْ يَكُنْ يَظْلِمُ أَحَدًا أَجْرَهُ.
Бизга Абу Нуайм ривоят қилди, бизга Мисъар ривоят қилди, у Амр ибн Омирдан, у деди: Мен Анасни (розияллаҳу анҳу) шундай деяяпган эшитдим: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳижома қилдирар эди ва ҳеч кимнинг ҳақини зулм (камситиб) қилмас эди.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، حَدَّثَنَا ابْنُ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ احْتَجَمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم، وَأَعْطَى الْحَجَّامَ أَجْرَهُ.
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Вуҳайб ривоят қилди, бизга Ибн Товус ривоят қилди, у отасидан, у Ибн Аббосдан (розияллаҳу анҳумо), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳижома қилдирди ва ҳажжомга ҳақини берди.