حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَعْدٍ، سَمِعْتُ أَبَا سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَمَا رَجُلٌ رَاكِبٌ عَلَى بَقَرَةٍ الْتَفَتَتْ إِلَيْهِ. فَقَالَتْ لَمْ أُخْلَقْ لِهَذَا، خُلِقْتُ لِلْحِرَاثَةِ، قَالَ آمَنْتُ بِهِ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ، وَأَخَذَ الذِّئْبُ شَاةً فَتَبِعَهَا الرَّاعِي، فَقَالَ الذِّئْبُ مَنْ لَهَا يَوْمَ السَّبُعِ، يَوْمَ لاَ رَاعِيَ لَهَا غَيْرِي. قَالَ آمَنْتُ بِهِ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ ". قَالَ أَبُو سَلَمَةَ مَا هُمَا يَوْمَئِذٍ فِي الْقَوْمِ.
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Ғундар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Саъддан, мен Абу Саламани эшитдим, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, у деди: «Бир киши сигирга миниб кетаётганида, у (сигир) унга ўгирилиб деди: Мен бунинг учун яратилмаганман, мен экин ҳайдаш учун яратилганман. У (Набий) деди: Мен, Абу Бакр ва Умар бунга иймон келтирдик. Ва бўри бир қўйни олди, чўпон унинг ортидан қувди. Бўри деди: Йиртқич куни — мендан бошқа чўпони бўлмаган кунда — уни ким (ҳимоя) қилади? У (Набий) деди: Мен, Абу Бакр ва Умар бунга иймон келтирдик». Абу Салама деди: У иккиси (Абу Бакр ва Умар) ўша куни (мажлисдаги) қавм ичида йўқ эдилар.