حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَسْمَاءَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا لِي مَالٌ إِلاَّ مَا أَدْخَلَ عَلَىَّ الزُّبَيْرُ فَأَتَصَدَّقُ. قَالَ " تَصَدَّقِي، وَلاَ تُوعِي فَيُوعَى عَلَيْكِ ".
Бизга Абу Осим ривоят қилди, у Ибн Журайждан, у Ибн Абу Мулайкадан, у Аббод ибн Абдуллаҳдан, у Асмодан (розияллаҳу анҳо), у деди: Мен: Ё Расулуллаҳ, менга Зубайр киритган (берган)дан бошқа молим йўқ, мен садақа қиламан(ми)? дедим. У: «Садақа қил, (боғлаб) сақлаб қўйма, (акс ҳолда) сенга (ҳам ризқ) сақланаб қўйилади (тўсилади)», деди.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ فَاطِمَةَ، عَنْ أَسْمَاءَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَنْفِقِي وَلاَ تُحْصِي فَيُحْصِيَ اللَّهُ عَلَيْكِ، وَلاَ تُوعِي فَيُوعِيَ اللَّهُ عَلَيْكِ ".
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саид ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, у Фотимадан, у Асмодан: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Инфоқ қил, санаб (ҳисоблаб) қўйма, (акс ҳолда) Аллаҳ ҳам сенга санаб қўяди. (Боғлаб) сақлаб қўйма, (акс ҳолда) Аллаҳ ҳам сенга сақлаб қўяди (тўсади)».
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، عَنِ اللَّيْثِ، عَنْ يَزِيدَ، عَنْ بُكَيْرٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّ مَيْمُونَةَ بِنْتَ الْحَارِثِ ـ رضى الله عنها ـ أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا، أَعْتَقَتْ وَلِيدَةً وَلَمْ تَسْتَأْذِنِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم، فَلَمَّا كَانَ يَوْمُهَا الَّذِي يَدُورُ عَلَيْهَا فِيهِ قَالَتْ أَشَعَرْتَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنِّي أَعْتَقْتُ وَلِيدَتِي قَالَ " أَوَفَعَلْتِ ". قَالَتْ نَعَمْ. قَالَ " أَمَا إِنَّكِ لَوْ أَعْطَيْتِيهَا أَخْوَالَكِ كَانَ أَعْظَمَ لأَجْرِكِ ". وَقَالَ بَكْرُ بْنُ مُضَرَ عَنْ عَمْرٍو عَنْ بُكَيْرٍ عَنْ كُرَيْبٍ إِنَّ مَيْمُونَةَ أَعْتَقَتْ
Бизга Яҳё ибн Букайр ривоят қилди, у Лайсдан, у Язиддан, у Букайрдан, у Курайб — Ибн Аббоснинг мавлоси — у Маймуна бинти Ҳорисдан (розияллаҳу анҳо): У унга хабар берди: У бир чўрини озод қилди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан изн сўрамади. Унинг (Набий) ўзига (навбати билан) айланадиган куни бўлганда, у: Билдингми, ё Расулуллаҳ, мен чўримни озод қилдим? деди. У: «Қилдингми?» деди. У: Ҳа, деди. У: «Билиб қўй, агар уни тоғаларингга берганингда, ажринг учун (бу) каттароқ бўлар эди», деди. Бакр ибн Музар Амрдан, у Букайрдан, у Курайбдан: Маймуна озод қилди (деб айтди).
حَدَّثَنَا حِبَّانُ بْنُ مُوسَى، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَرَادَ سَفَرًا أَقْرَعَ بَيْنَ نِسَائِهِ، فَأَيَّتُهُنَّ خَرَجَ سَهْمُهَا خَرَجَ بِهَا مَعَهُ، وَكَانَ يَقْسِمُ لِكُلِّ امْرَأَةٍ مِنْهُنَّ يَوْمَهَا وَلَيْلَتَهَا، غَيْرَ أَنَّ سَوْدَةَ بِنْتَ زَمْعَةَ وَهَبَتْ يَوْمَهَا وَلَيْلَتَهَا، لِعَائِشَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم تَبْتَغِي بِذَلِكَ رِضَا رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم.
Бизга Ҳиббон ибн Мусо ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ хабар берди, бизга Юнус хабар берди, у Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир сафарни хоҳлаганда, хотинлари орасида қуръа ташлар эди, уларнинг қайсибирининг қуръаси чиқса, у билан бирга чиқар эди. У улардан ҳар бир аёлга ўз куни ва кечасини тақсимлар эди. Фақат Савда бинти Замъа ўз кунини ва кечасини Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг хотини Оишага ҳиба қилди — у бу билан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг розилигини истар эди.