حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَسْمَاءَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا لِي مَالٌ إِلاَّ مَا أَدْخَلَ عَلَىَّ الزُّبَيْرُ فَأَتَصَدَّقُ. قَالَ " تَصَدَّقِي، وَلاَ تُوعِي فَيُوعَى عَلَيْكِ ".
Бизга Абу Осим ривоят қилди, у Ибн Журайждан, у Ибн Абу Мулайкадан, у Аббод ибн Абдуллаҳдан, у Асмодан (розияллаҳу анҳо), у деди: Мен: Ё Расулуллаҳ, менга Зубайр киритган (берган)дан бошқа молим йўқ, мен садақа қиламан(ми)? дедим. У: «Садақа қил, (боғлаб) сақлаб қўйма, (акс ҳолда) сенга (ҳам ризқ) сақланаб қўйилади (тўсилади)», деди.