وَقَالَ عَبْدَانُ أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ عُثْمَانَ ـ رضى الله عنه ـ حَيْثُ حُوصِرَ أَشْرَفَ عَلَيْهِمْ وَقَالَ أَنْشُدُكُمْ وَلاَ أَنْشُدُ إِلاَّ أَصْحَابَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم، أَلَسْتُمْ تَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ حَفَرَ رُومَةَ فَلَهُ الْجَنَّةُ ". فَحَفَرْتُهَا، أَلَسْتُمْ تَعْلَمُونَ أَنَّهُ قَالَ " مَنْ جَهَّزَ جَيْشَ الْعُسْرَةِ فَلَهُ الْجَنَّةُ ". فَجَهَّزْتُهُمْ. قَالَ فَصَدَّقُوهُ بِمَا قَالَ. وَقَالَ عُمَرُ فِي وَقْفِهِ لاَ جُنَاحَ عَلَى مَنْ وَلِيَهُ أَنْ يَأْكُلَ. وَقَدْ يَلِيهِ الْوَاقِفُ وَغَيْرُهُ فَهْوَ وَاسِعٌ لِكُلٍّ.
Абдон деди: Менга отам хабар берди, у Шуъбадан, у Абу Ишоқдан, у Абу Абдурроҳмандан: Усмон (розияллаҳу анҳу) қамал қилинганда, уларга (қамалчиларга) чиқиб қаради ва деди: Мен сизни Аллаҳни ўртага қўйиб сўрайман — ва мен фақат Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларини сўрайман — сизлар билмайсизми, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Рума (қудуғ)ини қазса, унга жаннат (бўлсин)», деган? Мен уни қаздим. Сизлар билмайсизми, у: «Ким Усра (қийинчилик) қўшинини жиҳозласа, унга жаннат», деган? Мен уларни жиҳозладим. У деди: Улар у айтган нарсани тасдиқлади. Умар ўз вақфида: Унга вали бўлиб турган кишининг ейиши гуноҳ эмас, деди. Вақфни вақф қилувчининг ўзи ва бошқаси вали бўлиб туриши мумкин, у(рухсат) ҳар бири учун кенг(қулай)дир.