Васиятчининг васийга боламга қара дейиши

Vasiyat kitobi · 1 ҳадис

باب قَوْلِ الْمُوصِي لِوَصِيِّهِ تَعَاهَدْ وَلَدِي وَمَا يَجُوزُ لِلْوَصِيِّ مِنَ الدَّعْوَى

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهَا قَالَتْ كَانَ عُتْبَةُ بْنُ أَبِي وَقَّاصٍ عَهِدَ إِلَى أَخِيهِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ أَنَّ ابْنَ وَلِيدَةِ زَمْعَةَ مِنِّي، فَاقْبِضْهُ إِلَيْكَ‏.‏ فَلَمَّا كَانَ عَامُ الْفَتْحِ أَخَذَهُ سَعْدٌ فَقَالَ ابْنُ أَخِي، قَدْ كَانَ عَهِدَ إِلَىَّ فِيهِ‏.‏ فَقَامَ عَبْدُ بْنُ زَمْعَةَ فَقَالَ أَخِي، وَابْنُ أَمَةِ أَبِي، وُلِدَ عَلَى فِرَاشِهِ‏.‏ فَتَسَاوَقَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم‏.‏ فَقَالَ سَعْدٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ، ابْنُ أَخِي، كَانَ عَهِدَ إِلَىَّ فِيهِ‏.‏ فَقَالَ عَبْدُ بْنُ زَمْعَةَ أَخِي وَابْنُ وَلِيدَةِ أَبِي‏.‏ وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ هُوَ لَكَ يَا عَبْدُ ابْنَ زَمْعَةَ، الْوَلَدُ لِلْفِرَاشِ، وَلِلْعَاهِرِ الْحَجَرُ ‏"‏‏.‏ ثُمَّ قَالَ لِسَوْدَةَ بِنْتِ زَمْعَةَ ‏"‏ احْتَجِبِي مِنْهُ ‏"‏‏.‏ لِمَا رَأَى مِنْ شَبَهِهِ بِعُتْبَةَ، فَمَا رَآهَا حَتَّى لَقِيَ اللَّهَ‏.‏

Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ривоят қилди, у Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Урва ибн Зубайрдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг хотини Оишадан (розияллаҳу анҳо): У деди: Утба ибн Абу Ваққос акаси Саъд ибн Абу Ваққосга: Замъанинг чўрисинин ўғли мендандир, уни ўзинг олиб ол, деб васият қилди. Фатҳ йили бўлганда, Саъд уни олди ва: Акамнинг ўғли, у менга у ҳақда васият қилган эди, деди. Абд ибн Замъа туриб: Менинг (ука)м, отамнинг чўрисинин ўғли, унинг тўшагида туғилган, деди. Улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га (бирга) бордилар. Саъд: Ё Расулуллаҳ, акамнинг ўғли, у менга у ҳақда васият қилган эди, деди. Абд ибн Замъа: Менинг (ука)м ва отамнинг чўрисинин ўғли, деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У сеники, эй Абд ибн Замъа. Бола тўшак (эгаси)ники, зинокорга эса тош (маҳрумлик)», деди. Сўнг Савда бинти Замъага: «Сен ундан парда тут», деди — унинг Утбага ўхшашини кўргани сабабли. У (Савда) уни — токи Аллаҳга йўлиқгунча — кўрмади.