بَابُ إِذَا وَقَعَ الذُّبَابُ فِي شَرَابِ أَحَدِكُمْ فَلْيَغْمِسْهُ، فَإِنَّ فِي إِحْدَى جَنَاحَيْهِ دَاءً وَفِي الأُخْرَى شِفَاءً
حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ مَخْلَدٍ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عُتْبَةُ بْنُ مُسْلِمٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ بْنُ حُنَيْنٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ يَقُولُ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِذَا وَقَعَ الذُّبَابُ فِي شَرَابِ أَحَدِكُمْ فَلْيَغْمِسْهُ، ثُمَّ لِيَنْزِعْهُ، فَإِنَّ فِي إِحْدَى جَنَاحَيْهِ دَاءً وَالأُخْرَى شِفَاءً ".
Холид ибн Махлад бизга айтди, Сулаймон ибн Билол бизга айтди, у деди: Утба ибн Муслим менга айтди, у деди: Убайд ибн Ҳунайн менга хабар берди, у деди: Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳуни эшитдим, у дер эди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Пашша сизлардан бировингизнинг ичимлигига тушса, уни (ичимликка) ботиринг, сўнг уни чиқариб ташланг, чунки унинг бир қанотида дард, иккинчисида шифо бор».
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ الصَّبَّاحِ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ الأَزْرَقُ، حَدَّثَنَا عَوْفٌ، عَنِ الْحَسَنِ، وَابْنِ، سِيرِينَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " غُفِرَ لاِمْرَأَةٍ مُومِسَةٍ مَرَّتْ بِكَلْبٍ عَلَى رَأْسِ رَكِيٍّ يَلْهَثُ، قَالَ كَادَ يَقْتُلُهُ الْعَطَشُ، فَنَزَعَتْ خُفَّهَا، فَأَوْثَقَتْهُ بِخِمَارِهَا، فَنَزَعَتْ لَهُ مِنَ الْمَاءِ، فَغُفِرَ لَهَا بِذَلِكَ ".
Ҳасан ибнус-Саббоҳ бизга айтди, Исъҳоқ Азрақ бизга айтди, Авф бизга айтди, Ҳасандан ва Ибн Сийриндан, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Бир фоҳиша аёл мағфират қилинди: у бир қудуқ бошида тил чиқариб турган бир итнинг ёнидан ўтди — уни чанқоқ ўлдирай деб қолган эди. Шунда у ўз маҳсиини (этигини) ечди, уни рўмолига боғлади ва унга сув тортди (чиқарди). Шу сабабли унга мағфират қилинди».
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَفِظْتُهُ مِنَ الزُّهْرِيِّ كَمَا أَنَّكَ هَا هُنَا أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنْ أَبِي طَلْحَةَ ـ رضى الله عنهم ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تَدْخُلُ الْمَلاَئِكَةُ بَيْتًا فِيهِ كَلْبٌ وَلاَ صُورَةٌ ".
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди, Суфён бизга айтди, у деди: Мен буни Зуҳрийдан — худди сен мана шу ерда (турганинг) каби (аниқ) — ёдлаб олдим: Менга Убайдуллаҳ хабар берди, Ибн Аббосдан, Абу Талҳа розияллаҳу анҳумдан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Малоикалар ичида ит ва сурат бўлган уйга кирмайди».
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِقَتْلِ الْكِلاَبِ.
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди, Молик бизга хабар берди, Нофиъдан, Абдуллаҳ ибн Умар розияллаҳу анҳумодан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам итларни ўлдиришга буюрди.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ حَدَّثَهُ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَمْسَكَ كَلْبًا يَنْقُصْ مِنْ عَمَلِهِ كُلَّ يَوْمٍ قِيرَاطٌ، إِلاَّ كَلْبَ حَرْثٍ أَوْ كَلْبَ مَاشِيَةٍ ".
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Ҳаммом бизга айтди, Яҳёдан, у деди: Абу Салама менга айтди, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳу унга айтди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Ким ит сақласа, унинг амалидан ҳар куни бир қирот камаяди — фақат экин (қўриқлайдиган) ит ёки чорва (қўриқлайдиган) ит бундан мустасно».
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ، قَالَ أَخْبَرَنِي يَزِيدُ بْنُ خُصَيْفَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي السَّائِبُ بْنُ يَزِيدَ، سَمِعَ سُفْيَانَ بْنَ أَبِي زُهَيْرٍ الشَّنَئِيَّ، أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنِ اقْتَنَى كَلْبًا لاَ يُغْنِي عَنْهُ زَرْعًا وَلاَ ضَرْعًا، نَقَصَ مِنْ عَمَلِهِ كُلَّ يَوْمٍ قِيرَاطٌ ". فَقَالَ السَّائِبُ أَنْتَ سَمِعْتَ هَذَا مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ إِيْ وَرَبِّ هَذِهِ الْقِبْلَةِ.
Абдуллаҳ ибн Маслама бизга айтди, Сулаймон бизга айтди, у деди: Язид ибн Хусайфа менга хабар берди, у деди: Соиб ибн Язид менга хабар берди, у Суфён ибн Абу Зуҳайр Шанаийни эшитди, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитди: «Ким ит сақласа-ю, у (ит) унга на экинда, на сутда (чорвада) фойда бермаса, унинг амалидан ҳар куни бир қирот камаяди». Соиб: «Сен буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитдингми?», деди. У: «Ҳа, мана шу қибла Раббига қасамки», деди.