حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ الْمُبَارَكِ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، كَانَتْ بَيْنَهُ وَبَيْنَ أُنَاسٍ خُصُومَةٌ فِي أَرْضٍ، فَدَخَلَ عَلَى عَائِشَةَ فَذَكَرَ لَهَا ذَلِكَ، فَقَالَتْ يَا أَبَا سَلَمَةَ اجْتَنِبِ الأَرْضَ، فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ ظَلَمَ قِيدَ شِبْرٍ طُوِّقَهُ مِنْ سَبْعِ أَرَضِينَ ".
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди, Ибн Улайя бизга хабар берди, Али ибнул-Муборакдан, Яҳё ибн Абу Касир бизга айтди, Муҳаммад ибн Иброҳим ибнул-Ҳорисдан, Абу Салама ибн Абдураҳмондан: Унинг билан баъзи кишилар ўртасида бир ер ҳақида низо бор эди. У Оишанинг олдига кириб, унга буни айтди. У: «Эй Абу Салама, ердан (уни эгаллашдан) сақлан, чунки Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Ким бир қарич (ерни) зулм билан (олиб) озор берса (эгалласа), қиёмат куни унга етти (қават) ердан (бўйнига ҳалқа) ўраб қўйилади›, деди», деди.
حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَخَذَ شَيْئًا مِنَ الأَرْضِ بِغَيْرِ حَقِّهِ خُسِفَ بِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِلَى سَبْعِ أَرَضِينَ ".
Бишр ибн Муҳаммад бизга айтди, Абдуллаҳ бизга хабар берди, Мусо ибн Уқбадан, Солимдан, отасидан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Ким ердан бирор нарсани ҳаққисиз (зулм билан) олса, қиёмат куни у (ер) билан етти (қават) ергача ерга ютдирилади (чўктирилади)».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنِ ابْنِ أَبِي بَكْرَةَ، عَنْ أَبِي بَكْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الزَّمَانُ قَدِ اسْتَدَارَ كَهَيْئَتِهِ يَوْمَ خَلَقَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضَ، السَّنَةُ اثْنَا عَشَرَ شَهْرًا، مِنْهَا أَرْبَعَةٌ حُرُمٌ، ثَلاَثَةٌ مُتَوَالِيَاتٌ ذُو الْقَعْدَةِ وَذُو الْحِجَّةِ وَالْمُحَرَّمُ، وَرَجَبُ مُضَرَ الَّذِي بَيْنَ جُمَادَى وَشَعْبَانَ ".
Муҳаммад ибнул-Мусанно бизга айтди, Абдулваҳҳоб бизга айтди, Айюб бизга айтди, Муҳаммад ибн Сийриндан, Ибн Абу Бакрадан, Абу Бакра розияллаҳу анҳудан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Замон осмонлар ва ер яратилган кундаги ҳолатига айланиб (қайтиб) келди. Йил ўн икки ойдир, улардан тўрттаси ҳаром (уруш тақиқланган): учтаси кетма-кет — Зул-Қаъда, Зул-Ҳижжа ва Муҳаррам; ва Жумодо билан Шаъбон орасидаги Музар Ражаби».
حَدَّثَنِي عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ زَيْدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ نُفَيْلٍ، أَنَّهُ خَاصَمَتْهُ أَرْوَى فِي حَقٍّ زَعَمَتْ أَنَّهُ انْتَقَصَهُ لَهَا إِلَى مَرْوَانَ، فَقَالَ سَعِيدٌ أَنَا أَنْتَقِصُ مِنْ حَقِّهَا شَيْئًا، أَشْهَدُ لَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ أَخَذَ شِبْرًا مِنَ الأَرْضِ ظُلْمًا، فَإِنَّهُ يُطَوَّقُهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِنْ سَبْعِ أَرَضِينَ ". قَالَ ابْنُ أَبِي الزِّنَادِ عَنْ هِشَامٍ عَنْ أَبِيهِ قَالَ قَالَ لِي سَعِيدُ بْنُ زَيْدٍ دَخَلْتُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
Убайд ибн Исмоил менга айтди, Абу Усома бизга айтди, Ҳишомдан, отасидан, Саъид ибн Зайд ибн Амр ибн Нуфайлдан: Арво (деган аёл) уни Марвоннинг олдида бир ҳақ ҳақида — унинг (ерини) камайтирди (эгаллади) деб даъво қилиб — даъво қилди. Саъид деди: Мен унинг ҳаққидан бирор нарсани камайтираманми?! Мен гувоҳлик бераманки, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитганман: «Ким ердан бир қарични зулм билан олса, қиёмат куни унга етти (қават) ердан (бўйнига ҳалқа) ўраб қўйилади». Ибн Абуз-Зинод Ҳишомдан, отасидан деди: Саъид ибн Зайд менга айтди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига кирдим.